Koliko puta ste, kao mali, čuli od roditelja ili baka i deka da ne smete da zviždite u kući? Iako uglavnom sasvim nesvesno počinjemo da zviždimo, vrlo brzo nakon toga dobijamo “opomenu” od starijih da u kući ne valja zviždati. Prema njihovim rečima, za to su krivi najnepoželjniji gosti u našoj kući – miševi.
Međutim, da li je reč o jednom mitu u nizu mnogih ili je istina da određeni zvukovi, poput zviždanja, mogu da privuku miševe?
Naime, nema naučnih dokaza da zvuk kao što je kontinuirano zviždanje privlači miševe u kuću.
Mnogi i dan danas veruju u tu priču, ali je interesantno da niko nikada nije video miša, niti čuo da isti dolazi pri tonovima zviždanja.
Ipak, mnoga deca su istog trena prestajala da zvižde plašeći se da miševi zaista ne dođu u kuću, pa se može reći da je reč o narodnom verovanju.
S druge strane, sprovedena su istraživanja koja su imala za cilj da utvrde koji zvukovi teraju glodare dalje od vašeg doma. Naučnici su otkrili da se u takve zvukove ubrajaju tri vrste tonova koji izazivaju strah kod miševa. Eksperimentom je utvrđeno da se miševi plaše bilo kakvih nepoznatih zvukova.
Ne znajući da li su oni znak opasnosti ili ne, životinja će ih oprezno izbeći kako ne bi rizikovala dok ne shvati da ti zvukovi ne donose nikakvu pretnju. Stoga se miševi mogu uplašiti zbog glasne muzike ili čak i vriske. Ali to neće doneti dugoročni učinak – životinje se brzo navikavaju na muzičke sklonosti vlasnika kuće i to im sve manje predstavlja problem.
Na kraju, najvažnija vrsta zvukova je ona koju stvaraju njihovi prirodni neprijatelji, kao što su prigušeno zavijanje mačke, zvuk krila grabljivice i slično. Eksperimenti su pokazali da životinje na njih reaguju oštrije i brže nego na glasne zvukove poput vriske, glasova ljudi ili čak zvukove eksplozija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com