Bilo je dosta govora o potrebi da se uštedi, a takođe i o našem specifičnom mentalitetu. Evo još nekih saveta za uštedu.
Štedite na osvetljenju. Pokušajte da iskoristite što više prirodnog svetla – najzdravije je a ništa ne košta. Gasite svetla u prostorijama koje ne koristite. Uvek spominjemo i štedljive sijalice. Troše nekoliko puta manje struje i na taj način vam čuvaju kućni budžet.
U kupatilu štedite na toploj vodi. Tuširanjem umesto kupanja uštedećete dosta tople vode a samim tim i struje. Redovnim čišćenjem kamenca iz bojlera olakšaćete rad bojlera i tako uštedeti deo struje koji se troši na zagrevanje. Inače, bojlere je najbolje podesti na otprilike 60 stepeni Celzijusovih, jer se do te temperature kamenac iz vode ne izdvaja previše.
U kuhinji možete štedeti prilikom pripremanja hrane. Kuvajte u posudama koje su iste veličine ili dimenzija većih od ploča na kojima to radite – na taj način ćete ih najbolje iskoristiti. Kuvajte u poklopljenom posuđu – skratićete vreme kuvanja i uštedeti nešto struje ili druge energije za zagrevanje.
Ne stavljajte toplu hranu u frižider, neka se prvo prirodno ohladi. Temperatura u frižideru ne treba da bude ispod 5 stepeni Celzijusa. Proverite gume na vratima frižidera. Ako su prljave ili oštećene, vrata ne „dihtuju“ dobro pa se troši više struje na rad kompresora u frižideru. Pakete koje odlažete u zamrzivač pokušajte da obeležite i uredno poslažete da ne biste otapali zamrzivač svaki put kad tražite nešto što ste ostavili u njemu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com