Pojedini električni uređaji u domaćinstvu pravi su „energetski vampiri“, a njihovim pravilnim korišćenjem, ali i drugim postupcima u domaćinstvu, računi za struju mogu da se smanje.
Najviše električne energije u Srbiji troši se za grejanje, oko 60 odsto, kaže profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac i da bi građani trebalo prvenstveno time da se pozabave kako bi uštedeli struju.
Grejanje na struju veoma često
„Oko 17 odsto stanovništva koristi električnu energiju isključivo za grejanje i oni bi trebalo da pređu na neki alternativni sistem grejanja. Ako ne mogu da pređu na neke druge, kao što su gas, pelet, drvna biomasa, trebalo bi da razmisle o tome da koriste klima-uređaje za grejanje. Na taj način smanjili bi potrošnju energije za nekih 70 odsto“, objašnjava Banjac.
S druge strane, Banjac navodi električne uređaje koji koriste preostalih 40 posto energije, od kojih je, kako kaže, najveći potrošač bojler, čije je učešće u potrošnji električne energije oko 10 odsto.
Postoji čitav niz mera koje se mogu primenjivati kako bismo nastavili da koristimo električnu energiju, a smanjili njenu potrošnju, dodaje Banjac.
„Jedna od tih mera, tipična za bojler, jeste da regulišemo temperaturu vode na 60 stepeni. Da se tuširamo, a ne da se kupamo u kadi, tu ćemo četiri puta smanjiti potrošnju vode, samim tim i električne energije. Ako je u pitanju šporet, da kuvamo sa poklopljenim šerpama, da koristimo savremene električne uređaje, ako možemo indukcione električne šporete, da koristimo ekspres lonac, sve to donosi poneki procenat uštede energije“, savetuje Banjac.
Slično je i sa drugim uređajima, navodi Banjac. Kada je reč o frižideru, napominje da ne sme biti izložen suncu ili da bude pored radijatora, jer ga na taj način dodatno opterećujemo i troši više energije.
„Naravno, sijalice treba zameniti i preći na led sijalice u odnosu na ove sa užarenim nitima koje koriste deset puta više energije, jer led sijalice pretvaraju svu energiju u svetlosnu, a one sa užarenim nitima 95 odsto energije u toplotnu. Klima-uređaje ne treba da koristimo da hladimo prostor na 18 stepeni nego da razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature bude do sedam stepeni“, kaže Banjac.
Energetski vampiri među uređajima
Profesor Banjac skreće pažnju na uređaje koje povremeno koristimo, takozvane „vampire energije“, poput kompjutera, laptopova i televizora, koji su neprestano uključeni.
„Da bi se smanjila potrošnja energije, izmišljen je stendbaj režim, pre svega kod kompjutera koji po pravilu gasi ekran i na taj način se štedi 50 odsto energije. Međutim, takvi uređaji neprestano ostaju upaljeni i ostaju u tom režimu, na taj način troše nekih deset odsto energije koje inače troše u punom radu“, naglašava Banjac.
Kako kaže, studije pokazuju da u Americi nekih pet odsto od ukupne potrošnje energije pojedu ti „vampiri“, dok je za Evropu taj procenat i veći, šest do sedam posto. Ako samo isključimo te uređaje iz utičnice kad izlazimo iz kuće, moći ćemo da uštedimo bar pet odsto električne energije, dodaje Banjac.
Govoreći o uređajima koje bi trebalo kupiti, Banjac podseća na prošlogodišnju promenu u oznakama klase uređaja.
„Nekadašnji A uređaji sada su postali E klase uređaja, tako da ako na tržištu vidite uređaj E klase označen po novom znaćete da kupujete dobar uređaj. Naravno, što više se približava oznaci A, biće manja potrošnja“, objašnjava Banjac.
Kada je reč o ceni električne energije, profesor Banjac kaže da Srbija tradicionalno ima nisku cenu.
„Ako se poredimo sa Nemačkom, cena električne energije za domaćinstvo prošle godine bilo 32 centa za kilovat-sat, a u Srbiji 8,11. Dakle, četiri puta smo imali jeftiniju električnu energiju. To se odražava i na način kako se odnosimo prema njoj. Bez obzira na to što su računi velikom broju građana prilično veliki, odnosno teško mogu da ih plate, realno, cena je veoma niska“, smatra Banjac.
Na pitanje da li možemo državi da prodamo višak električne energije, Banjac kaže da možemo, ali da u ovom trenutku naša elektroprivreda ne proizvodi dovoljno električne energije.
„Ona mora da kupuje, bez obzira na to što se pojavilo novih 600 proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije. Sve to nije dovoljno da pokrije naše potrebe. Što se tiče naše cene, država na našoj ceni električne energije uzima 20 odsto PDV-a kada ide ka građanima i samo sedam odsto za takozvanu akcizu. Ta akciza bi mogla da bude veća u slučaju da država želi na taj način da reguliše cenu i da bi se manje trošila električna energija treba da postupi isto kao i sa drugim energentima, kao što su nafta, dizel i benzin, da akciza bude značajno veća“, kaže Banjac.
Na pitanje kako bi država trebalo da stimuliše pojedince da štede električnu energiju, Banjac smatra da bi se trebalo više pozabaviti edukacijom i kampanjama o štednji energije.
„S druge strane, država ima mehanizme kao što je fiskalna politika, da cenama reguliše i usmeri šta će se više, odnosno manje koristiti. Efikasni uređaji bi mogli da se oslobode PDV-a, mnoge banke su pokrenule kampanju i podržavaju takav program da oni dotiraju kupce koji kupuju tu vrstu uređaja, a takođe, država bi trebalo da penalizuje one potrošače koji preterano koriste energiju“, kaže Banjac.
O tome kakva nam zima predstoji, Banjac kaže da bi uvoz električne energije mogao da pređe 20 odsto u ukupnom bilansu, ali navodi da Srbija ima prilično dobar prenosni elektrosistem, tako da može da uveze ogromne količine električne energije, te zaključuje da ako smo se dobro pripremili, veruje da ćemo dobro i pregurati zimu, prenosi RTS.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com