Takođe poznat po imenima eustoma, teksaško zvonce, prerijska lincura, tamnoplavi bolero, lažna ruža, japanska ruža i prerijska ruža, lizijantus se gaji kao sobna biljka, a u toplijim krajevima u vrtu kao baštenska biljka i u žardinjerama u kombinaciji sa drugim cvećem.
Lizijantus se razmnožava reznicama koje se mogu deliti u jesen. Kada se gaji iz semena, za razvoj biljke je potrebno 22 do 24 dana.
Preporučuje se nabavka sadnica lizijantusa sa pupoljcima. U krajevima sa mrazevima, sadi se kada prođe opasnost od njih, a u toplijim krajevima ranije, na primer, u martu. Da bi razgranate stabljike mogle da se oslanjaju jedna na drugu, u vrtu se sadnice sade na sunčano mesto sa popodnevnom senkom, na razmaku od 15 do 20 santimetara. Male saksije nisu pogodne za gajenje, jer korenje može da se uplete, a biljka se ne razvija.
Za dobar rast lizijantusa se preporučuje neutralna do alkalna zemlja sa dobrom drenažom. To može da bude na primer kisela zemlja za cveće, kao što su azaleje.
Lizijantusu odgovara zemljište koje je stalno vlažno, ali ne treba da bude mokro, jer previše vode može da izazove razvoj gljivica i truljenje. Zaliva se redovno, ali umereno.
Kako bi imao jake stabljike i velike cvetove, lizijantus treba da se prihranjuje za vreme punog rasta svake dve do tri nedelje. Preporučuje se đubrivo za cveće koje ima više kalijuma u odnosu na nitrogen.
Zimi se lizijantus stavlja na hladnije mesto, na temperaturu od oko 10 stepeni. Za vreme mirovanja se zaliva veoma malo.
Da bi se podstaklo grananje i formiranje lepog grma, lizijantus se pincira (otkida se vrh). Rascvetali vrhovi mogu da postanu previše teški, i zato ih treba vezati uz nevidljivo prstenje ili dekorativne pritke, piše Magazin Novosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com