Od davnina poznata su lekovita svojstva lavande; lavandom su lečeni ljudi koji pate od nesanice, od bolesti nerava, lošeg varenja. Stavljali su je u tople kupke, mirisali se njenim eteričnim uljem, pili čajeve od njenog cveta, i stavljali je u jela kao dodatak hrani.
U Tutankamonovoj grobnici 1922. godine pronađen je ćup u kome se nalazilo eterično ulje lavande što govori da su i stari Egipćani cenili njen miris. Mumije su obavijane platnom u kome su pronađeni ostaci ovog ulja.
Rimljani su u svojim kupatilima koristili cvet lavande kako bi se opustili i posle kupanja namirisali. Otuda i naziv biljke lavare-prati.
Travari su lavandu prepoznali kao jednu od izuzetno važnih biljaka. Cvetovi lavande korišćeni su u različite medicinske svrhe. Tvrdili su da lavanda osvežava živce i bistri um, koristili je protiv zubobolje i protiv bolesti organa za varenje.
Stari Jevreji prskali su jela lavandinom vodicom ili eteričnim uljem jer su im bila poznata lekovita dejstva na organe za varenje.
U vreme velikih zaraza Evropom je kružila legenda da osoba koja premaže celo telo lavandinim uljem nikada neće biti zaražena kugom.
Francuzi su bili prvi koji su namenski sejali i gajili lavandu, ali su čuvari starih recepata lečenja biljem, monasi, preneli lavandu sa juga Evrope u severnoevropske zemlje.
Od polovine prošlog veka pod najezdom “hemije” i sintetičkih tvorevina ova biljka postaje nepravedno zapostavljena. Kako poslednjih decenija svetom vlada trend povratka prirodnim vrednostima tako se lavanda vraća i osvaja sve više novih prostora, piše lavanda.rs
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com