Proleće je uvek najuzbudljivija sezona za baštovane. Posle duže zimske pauze mogu da se vrate na posao i odmah vide rezultate jesenjih priprema koje su uspeli da urade u svojoj bašti, a kako temperature rastu, pojavljuje se i prolećno cveće, piše Tportal.hr.
Prolećno cveće postaje vidljivo od kraja marta do početka aprila, ali to u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova. Pored toga, često se povezuje sa određenom simbolikom.
Na primer, lale se smatraju simbolom nade i blagostanja. Većina vrsta prolećnog cveća predstavlja promenu, otvorenost za nove mogućnosti i početak novog poglavlja.
Visibaba
Visibaba je nesumnjivo najranije prolećno cveće koje počinje da cveta već u februaru. Niske temperature ili sneg koji još uvek leži na tlu nisu štetni za njih – otporni su na mraz. Visibaba često raste u divljini, au nekim zemljama su zaštićene. Mogu se saditi i u bašti; kupuju se lukovice ili seme, a sadnju treba obaviti u septembru. Ova biljka najbolje uspeva u delimičnoj senci, pa je možete posaditi u kamenjaru ili pored većeg žbunja i drveća.
Šafran
Ovo ljubičasto prolećno cveće savršeno je za oživljavanje bašte. Obično se može videti u višim predelima, a šetači prirodom ostaju zapanjeni lepotom celih polja prekrivenih ovim biljkama. Ali izgledaju jednako dobro u kućnim baštama. Impresioniraju svojom intenzivnom bojom, koja ih razlikuje od ostalih vrsta. Iako je šafran otporan na niske temperature, potrebno mu je bar malo sunčeve svetlosti, a vlažno zemljište je podjednako važno za njegov rast.
Jagorčevina
Ovo prolećno cveće najavljuje toplije vreme. Peršun inače potiče iz brdskih krajeva, a neke od njegovih vrsta otporne su na niske temperature, pa često cvetaju već u martu. Standardno vreme pojavljivanja cvetova peršuna je između aprila i maja. Iako su bela i žuta najpopularnije boje, mogu biti i u drugim nijansama, poput roze, crvene, plave i ljubičaste. Postoje i višebojne vrste – ali su veoma retke i teško ih je pronaći.
Lale
Lale su jedno od najčešćih prolećnih cvetova i jedan od prvih vesnika proleća. Iako njihovo prelepo cveće vrtovima daje pravu eksploziju boja, oni zapravo ne traju onoliko dugo koliko bismo želeli. Postoji više od 100 vrsta lala i hiljade sorti. Neki od njih su toliko jedinstveni da njihove sijalice koštaju čitavo bogatstvo. Iako su izdržljive i nezahtevne, ipak je potrebno primeniti određena pravila poput uklanjanja cvetova, iskopavanja lukovica nakon cvetanja i čuvanja na suvom mestu.
Narcisi
https://www.instagram.com/p/C4QgG6LKmr3/
Ovo prolećno cveće se lako uzgaja i ne zahteva previše nege. To je savršen izbor za baštovane početnike. Cvetovi su beli i žuti sa različitim krunama (u sredini). Ovaj deo je najčešće žute ili narandžaste boje, a mogu se naći i sorte sa ružičastim krunama.
Iako narcisi vole sunčana mesta, visoke temperature im nisu potrebne. Otporne su na mraz, pa im ni nagla promena vremena neće štetiti. Osim što su ukras u bašti, često se nalaze u buketima. U ovom slučaju, budite oprezni – nakon sečenja narcisa, on ispušta malo soka, što je štetno za druge biljke. Iz tog razloga, savetuje se da se cvet prvo stavi u posebnu posudu sa vodom pre nego što ga premestite u vazu sa drugim prolećnim cvećem.
Božuri
Kineska sorta je najpopularnija vrsta božura. Proizvodi velike roze ili bele cvetove. Odlikuje ih miris koji se oseća izdaleka. Biljka obično cveta u maju, ali se period cvetanja može produžiti do kraja juna – u zavisnosti od nege, ishrane i vremenskih uslova.
Prolećnom cveću poput božura potrebno je plodno, blago kiselo i vlažno zemljište. Takođe vodite računa da ih zaštitite od jakih vetrova koji im mogu slomiti stabljike.
Zumbuli
Zumbul je savršeno prolećno cveće za baštu – ne zahteva previše pažnje i nege, a najvažniji faktor je zemljište koje ne bi trebalo da bude kiselo i vlažno. U ovom slučaju, peščane podloge dobro rade. I preporučljivo je zaštititi zumbule od jakih vetrova – posaditi ih na zaštićeno mesto u bašti, pored ograde ili u podnožju velikog žbunja. Iako su plavi i ljubičasti zumbuli najčešći, oni mogu biti i beli, roze, žuti i bledo roze.
Bele rade
Tratinčice, krasuljak ili bele rade su poznate kao prolećno cveće koje raste na livadama. Ali, kako se ispostavilo, mogu se uzgajati i u bašti. Samo izaberite tip koji vam se najviše sviđa. I bez obzira na to koju odaberete, obratite pažnju na tlo – trebalo bi da bude plodno, blago kiselo i vlažno. Međutim, tratinčice su veoma osetljive na niske temperature, pa ako vremenska prognoza predviđa mraz, razmislite o pokrivanju prolećnog cveća.
Floks
Floks je prolećni cvet koji uključuje različite sorte. Kao što se i očekivalo, zahtevi i stil nege u velikoj meri zavise od ovoga. Uopšteno govoreći, flamingosu je potrebno rastresito zemljište bogato humusom, a manje zahtevne sorte mogu da rastu u peskovitom tlu. Za uspešan rast potrebna im je polusunčana lokacija bez vetra jer bi mogao da slomi ovu visoku biljku.
Bergenija
Ove prolećne višegodišnje biljke nisu veoma zahtevne u pogledu nege i uslova rasta. Iako najbolje rastu na plodnom i vlažnom zemljištu, dobro uspevaju i u lošijim uslovima. Što je najvažnije, ovaj prolećni cvet je otporan na mraz. Bergenije imaju karakteristične ukrasne listove zanimljivog oblika, a boje menjaju u zavisnosti od godišnjeg doba. Mogu se prepoznati po crvenoj ili ljubičastoj boji. Međutim, ova biljka cveta u proleće i tada izgleda najlepše.
Presličica
Presličica pripada grupi lukovičastih biljaka otpornih na zimu. Ovo prolećno cveće najbolje raste na plodnom zemljištu bogatom humusom. Može se saditi i u peščanom ilovastom tlu. Sunčeva svetlost je takođe važna, pa su otvoreni kreveti i kamene bašte najbolja mesta za njih.
Vejgela
Iako je vejgela više ukrasni žbun nego cvet, često se nalazi na listama prolećnih biljaka. Karakteristično je da cveta dva puta godišnje – prvi put u proleće, a drugi put u jesen. Cvetovi obilno cvetaju i izgledaju lepo – zvonasti su i obično beli, crveni, ružičasti ili čak ljubičasti. Što se tiče zahteva zemljišta, veigela raste na osetljivim i labavim supstratima i bolje cveta kada ima pristup obilju hranljivih materija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com