U našim prodavnicama se već odavno mogu pronaći lepkovi najrazličitijih namena i sastava. Vodeći se sopstvenim potrebama, opredelićete se za odgovarajući.
Prema jednoj definiciji, lepak je materija koja spaja dva tela slepljujući njihove dodirne površine (adhezijom), ne menjajući pri tom njihova fizička ni hemijska svojstva.
Lepkovi se uglavnom upotrebljavaju u tečnom stanju. Kada jednom dospeju na površinu koju treba da zalepe, rastvarač u lepku vetri i na taj način lepi željene komade.
Kod višekomponentnih lepkova dolazi do drugačijih hemijskih procesa prilikom lepljenja.
Najčešće se koriste takozvani univerzalni lepkovi. Sastoje se od sintetičkih materijala koji se na vazduhu suše za nekoliko minuta. Obično se koriste za lepljenje manjih komada papira, gume, plastike, kože, porcelana i sličnih materijala. Ovakvi lepkovi mogu da vam kratkotrajno pomognu da rešite problem, ali imajte u vidu to da postoje i specijalni lepkovi za navedene i mnoge druge materijale koji imaju bolja vezivna svojstva.
Lepkovi za završne radove u građevinarstvu su takođe česti. To su lepkovi za stiropor, keramičke pločice, PVC ploče, ploče od mineralnih vlakana, plutu, gips-karton ploče i slično. Prilikom njihove upotrebe proučite uputstvo proizvođača da biste znali kako da ih pripremite i koliku potrošnju da očekujete.
Lepkovi za drvo uglavnom su dispergovani u vodi. Nakon lepljenja dve drvene površine lepak prodire u strukturu drveta i tamo se suši. Po pravilu, ovakvi spojevi su obično postojaniji od drveta. Ovim lepkovima se mogu lepiti samo materijali koji upijaju vodu.
Površine koje lepite moraju da budu potpuno očišćene. Veoma je bitno i to da dodirna površina bude što veća. Vreme za koje će neki materijali biti zalepljeni nekim lepkom obično je istaknuto u uputstvu za upotrebu, kao i način lepljenja. Neki materijali drže se pod pritiskom dok traje sušenje.
Do sada smo spomenuli samo neke od lepkova. U narednom tekstu nabrojaćemo i ostale i reći ponešto o njima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com