Nalazimo se usred intenzivnog toplotnog talasa kada olakšanja nema ni noću zbog čega mnogi klima uređaji rade punom parom. Ipak, ima i trenutaka kada se pretera sa hlađenjem prostora, pa onda klimu stalno palimo i gasimo.
Kako se pravilno čisti rashladni uređaj i da li je bolje da radi non-stop, kao i kolika je optimalna temperatura na kojoj treba da bude podešen, otkrivaju majstori za klime.
Kada je reč o čišćenju klime, to možemo i sami da uradimo, a posao ne bi trebalo da traje duže od sat vremena.
„Sami možete da otvorite i izvučete filtere. Ovo svi treba da rade svakog meseca. Ne morate da brinete da će išta pasti, samo je potrebno da izvučete mrežice. Ako vidite da filteri nisu mnogo prljavi, dovoljno je da ih operete mlazom vruće vode, eventualno nekim asepsolom. Nema potrebe za sapunom ili nekim deterdžentom. Može se prebrisati alkoholom, ali nije nužno. Ostale delove možete da prebrišete vlažnom krpom, ali ne bi trebalo dublje da zalazite. Ceo servis traje oko 45 minuta do sat vremena. To je sasvim dovoljno da se klima uređaj kompletno očisti. Vadi se turbina, ventilator koji distribuira ohlađen ili zagrejan vazduh ka prostoriji. Nakon što se spoljna jedinica ispita i proveri celokupno stanje, sve se lepo vrati“, rekao je svojevremeno Vladimir Dujaković za Prvu televiziju.
Za sve ostale poslove se treba obratiti majstoru za klime.
Prema njegovim rečima, iako prostorija treba da se luftira na svaka dva-tri sata, da se ne bi stvorila glavobolja zbog nedostatka kiseonika, najbolje bi bilo da klima radi non-stop, umesto što se pali i gasi svaki čas.
Na koliko stepeni podesiti klimu i tako uštedeti na računima za struju?
Nažalost, sa visokim temperaturama stižu i viši računi za struju.
Postoji nekoliko stvari koje možemo da učinimo kako bismo najbolje ohladili prostor, ali uz optimalno trošenje novca.
Veliki broj ljudi tokom vrućina klimu stavi da radi na, recimo, 16 stepeni misleći da će to brže i bolje odraditi posao.
Međutim, kako nam objašnjava inženjer Pavle Pavlović, podešavanje temperature na uređaju ispod 20 stepeni je greška.
„Prosečna domaćinstva kupuju obične trgovačke klime koje ni ne mogu da postignu temperaturu od 16 stepeni pogotovo ako je napolju 36 stepeni. Sam uređaj, odnosno, kompresor se tehnički opterećuje. Obično klime treba postaviti na 26 stepeni, mada ima onih koji predlažu i 22 stepena. Zašto? Zato što je poenta postaviti uređaj na optimalnu temperaturu tako da on može sam da se isključi kada je dostigne, a tada kompresor miruje. U svakoj drugoj varijanti, klima se opterećuje, a samim tim se troši i više struje, pa je račun veći“, poručio je Pavlović.
Za maksimalnu uštedu energije, stručnjaci preporučuju da klimu ostavite da radi na 26 stepeni.
Osim toga, velika razlika u unutrašnjoj i spoljašnjoj temperaturi ne može da pogoduje mnogo ni našem zdravlju, kao što verovatno i sami primećujemo tokom leta kada se mnogi žale na glavobolje, prehlade i slično.
Kakav je uticaj klima uređaja na zdravlje?
Uprkos tome što klimatizacija prostora može da nam prouzrokuje određene zdravstvene tegobe, nema dovoljno naučnih istraživanja o ovoj temi, ali u uslovima ekstremne vrućina, ali i hladnoće može se reći da klima uređaji spasavaju živote.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu „The Lancet“, između 2000. i 2019. godine, približno 489.000 smrtnih slučajeva godišnje može se pripisati toploti, pri čemu se 45 odsto dešava u Aziji i 36 odsto u Evropi, preneo je Index.hr.
Jedna od sveobuhvatnijih studija o uticaju klimatizacije na zdravlje objavljena je u časopisu „BMC Public Health, a fokus je bio na uticaju podešavanja vazduha i temperature kroz sisteme grejanja, ventilacije i klimatizacije (HVAC) na pacijente u bolnicama.
Sve u svemu, HVAC sistem se pokazao korisnim za oporavak pacijenata, posebno u kontekstu poboljšanja vitalnih znakova, smanjenja srčanog stresa, ubrzavanja oporavka i povećanja fizičke aktivnosti. Štaviše, korišćenje HVAC sistema smanjilo je smrtnost pacijenata i skratilo boravak u bolnici za pacijente sa respiratornim oboljenjima.
Jedno istraživanje o uticaju klimatizacije na zdrave ljude, studente, sprovela je škola javnog zdravlja Harvard Čen.
Pokazalo se da povišene temperature u prostorijama bez klima uređaja tokom toplotnog talasa negativno utiču na kognitivne funkcije kod mladih zdravih osoba.
Ako se klima uređaji ne održavaju pravilno, u njima se mogu nakupiti bakterije i buđ. Udisanje takvog vazduha može izazvati respiratorne probleme i alergijske reakcije, a jedna od bakterijskih bolesti koja se može proširiti je i legionarska bolest.
Osim toga, treba voditi računa o razlici između spoljašnje i unutrašnje temperature jer nagli prelaz može izazvati stres za telo – glavobolju, umor i bol u mišićima.
Vazduh iz klima uređaja ne bi trebalo da bude usmeren direktno na ljude. Bolje ga je usmeriti prema plafonu ili zidovima kako bi se postigla ravnomernija distribucija ohlađenog vazduha.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com