Lutajući internetom naišao sam na tekst o sto jednoj stvari koju bi svaki muškarac morao da zna, a jedna od njih je i umeće mešanja maltera. Ne bih se zakleo da je to neophodno, ali nije na odmet da ponešto o tome bude rečeno.
Za početak, evo osnovnih sastojaka maltera.
Cement
Najčešće korišćen cement širom sveta je portland cement, koji se upotrebljava pri izradi maltera i betona za široke namene. To je prah, hidraulično mineralno vezivo, dobijeno mlevenjem portland cementnog klinkera (krečnjak i glina pečeni na temperaturi 1350-1450 stepeni Celzijusovih). Uz dodatak do 5% kalcijum-sulfata (CaSO4), kojim se kontroliše brzina vezivanja u cementu, može biti i drugih primesa u zavisnosti od specifične namene. Najčešće je pakovan u džakove od 50 kg, a možete ga kupiti na stovarištima građevinskog materijala.
Kreč
Uz cement je neophodan za izradu mnogih vrsta maltera. Dobija se pečenjem kalcijum-oksida i dolomita na temperaturama 1000-1200 stepeni Celzijusovih. Moguće ga je nabaviti negašenog (pa ga zatim gasiti vodom) ili u prahu (hidratni kreč) u pakovanju od 50 kg.
Pesak
Sačinjen je od granula prečnika 0,05-2 mm. U najvećoj meri se sastoji od kvarca, a može imati i primese, na primer, cirkona, magnetita i slično.
Vodu ću samo spomenuti iako je u izradi maltera veoma bitna.
Za zidanje i malterisanje mogu se koristiti krečni malteri. To su malteri koji se spravljaju od kreča i peska, i to u odnosima: za zidanje – jedan deo kreča i tri dela peska (1:3), i za malterisanje – jedan deo kreča i dva dela peska (negde kažu i 1:1, to jest jedan deo peska). Ovakvi malteri nemaju naročitu čvrstoću i koriste se na mestima sa prosečnim opterećenjem. Čvrstoća zavisi od vezivnih materijala u malteru. Najčvršći su oni sa kombinacijom cementa i hidrauličkog kreča. Za veća opterećenja koriste se malteri sa dodatkom cementa, i to u odnosima: dva dela kreča, jedan deo cementa i sedam ili osam delova peska (2:1:7, odnosno 2:1:8). Za najveća opterećenja koristi se cementni malter. On se pravi bez kreča, u odnosu 1:4 – jedan deo cementa i četiri dela peska.
Manje količine maltera možete zamešati ručno – lopatom ili motikom za mešanje maltera, a za veće količine bi trebalo obezbediti mešalicu. Vodom možete regulisati gustinu maltera (ne bi trebalo da bude redak). Nakon što nekoliko puta zamešate malter, već ćete steći osećaj. A negde sam pročitao da postoji i test za gustinu maltera: manji deo zamešane smese stavite na lopaticu u vodoravnom položaju i lagano je naginjete; ukoliko sklizne pre nego što nagnete lopatu za 40 stepeni, malter je suviše redak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com