Svake godine u proleće kada sve procveta, neretko se dogodi da neiskusni berači, skupljajući bilje iz prirode, zamene lekovite ili čak jestive vrste otrovnim. Takođe, u prirodi i baštama često možemo naići na biljke čiji plodovi i cvetovi bojom i oblikom privlače pažnju.
Svojim primamljivim izgledom, biljke su pravi mamac za decu da ih dodiruju ili grickaju, što može ozbiljno ugroziti zdravlje, pa i život deteta. Upravo zato, otrovno bilje ne bi trebalo uzgajati tamo gde pretežno borave deca, u dečjim vrtićima, predškolskim i školskim objektima, piše Gradski zavod za javno zdravlje Srbije.
Nemaju sve otrovne biljke podjednak stepen toksičnosti. On, pre svega, zavisi od vrste i intenziteta aktivnih supstanci biljke (doza čini otrov). Prisustvo otrovnih materija nije ujednačeno u celoj biljci – one su obično lokalizovane u određenim delovima biljke (listu, plodu, korenu), dok ih u ostalim nema. Na primer, drvo tise je celo otrovno, dok kod bagrema ima toksičnih supstanci u celoj biljci osim u cvetu.
Ako se progutaju biljke koje sadrže otrovne sastojke, može doći do teških trovanja koja bez stručne i pravovremene pomoći, mogu dovesti i do smrtnog ishoda. Ohrabruje činjenica da je zastupljenost ovakvih biljaka relativno mala, odnosno mnogo je više biljaka koje sadrže otrovne sastojke koji su, ipak, manje toksični, pa su i biljke manje opasne.
Simptomi trovanja biljkama
Trovanje najčešće nastaje slučajno, iz neopreznosti ili neznanja, zamenom neotrovnih biljaka onima koje su toksične. Najosetljivija su deca i kućni ljubimci, usled svoje radoznalosti.
Biljke koje sadrže hemijske supstance (tzv. alkaloide), ako se unesu u organizam dovode do alergijskih reakcija, bolova u stomaku, povraćanja, proliva i ozbiljnih problema sa srcem i disanjem. Nastale reakcije mogu biti slabijeg ili jačeg intenziteta, u zavisnosti od puta unošenja i količine biljke koju je osoba unela u organizam. Mogu se uneti gutanjem, udisanjem ili preko kože, direktnim kontaktom s biljkom.
Prepoznavanje otrovnih biljki
Otrovne biljke nemaju neke posebno vidljive karakteristike pa samim tim ne postoji ni neki univerzalni način za njihovo prepoznavanje. Nužno je posedovati bar osnovno znanje o izgledu pojedinih biljaka i njihovim karakteristikama.
Oleander
Oleander se zbog lepote svojih cvetova često može videti u mnogim baštama i na terasama. Međutim, ova biljka je izuzetno otrovna i može izazvati veoma teška trovanja. Sadrži toksine koji izazivaju poremećaje u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Otrovni su mu koren i listovi. Gutanje samo jednog lista može biti smrtonosno.
Fikus
Kod fikusa je otrovan list i on može izazvati iritaciju na koži, peckanje i svrab. Ako se proguta deo lista fikusa može nastati peckanje u grlu i otežano disanje.
Rododendron
Rododendron sa svojim cvetovima bele, plave ili crvene boje je izuzetno privlačan, naročito deci. Međutim, kod ove biljke svaki je deo otrovan, a naročito listovi. U slučaju trovanja javiće se peckanje u grlu, mučnina i bolovi/grčevi u stomaku.
Đurđevak
Đurđevak raste u šumama, ali se često sadi i u vrtovima kao ukrasna biljka jer lepo izgleda i miriše. Cveta od početka proleća do kasne jeseni. Međutim, cela biljka je otrovna, i ako neko proguta i najmanji delić ove biljke, može osetiti mučninu, vrtoglavicu, bolove u stomaku, može dobiti proliv i grčeve. Uz to, svako ko dođe u dodir s ovom biljkom, naročito s njenim cvetom, treba odmah da opere ruke.
Narcis
Narcis je višegodišnja biljka i jedan od vesnika proleća. Postoji više vrsta ovog cveća, ali je najpoznatiji beli narcis. Ako se proguta lukovica ove biljke, dolazi do grčeva, proliva i povraćanja. Propratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Čak i samo mirisanje može dovesti do glavobolje i mučnine, naročito kod dece.
Glicinija
Cveta u proleće i često se mogu videti čitave zgrade obrasle u ovu biljku. Karakteristična je po svojim grozdastim mirisnim cvetovima, bele, ljubičaste ili ružičaste boje. Cela biljka je otrovna i može uzrokovati vrtoglavicu i jake stomačne tegobe.
Hortenzija
https://www.instagram.com/p/CqvXiu9q4hF/
Hortenzija cveta od ranog proleća do kraja jeseni. Odlikuje se velikim cvetovima živih boja – bele, roze, crvene, plave i ljubičaste i obično se uzgaja na terasama i u vrtovima. Spada u veoma otrovne biljke. Ubrzo nakon gutanja, javlja se osip i svrab kože, otoci, mučnina, pojačano znojenje.
Šta ako dođete u kontakt s otrovnom biljkom?
Ponekad je dovoljno samo ispiranje dela tela koji je došao u kontakt sa biljkom hladnom vodom ili davanje aktivnog uglja nakon neposrednog kontakta s biljkom, ako je došlo do unosa biljke u organizam, ali, s obzirom na to da često ne možete biti sigurni koliku ste količinu biljke uneli ili udahnuli, najbolje je odmah se javiti lekaru ili pozvati hitnu pomoć ako su se simptomi već pojavili. Veoma je važno lekaru reći što više informacija – koja je biljka u pitanju, koliku količinu ste pojeli i kakvo je trenutno stanje, prenosi City magazine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com