Svakodnevna konzumacija voća i povrća je savršena kombinacija za zdravlje, ali treba voditi računa o jednoj stvari, a to je da hranu dobro i temeljno operete pre jela. Dok su mnogi upoznati sa opasnostima koje konzumacija sirovog mesa ili ribe predstavlja za organizam, zanemaruju one koje mogu doći od sirovog voća i povrća, piše CNN.
Procenjuje se da svaka deseta osoba oboli zbog konzumiranja pokvarenih namirnica, a 46 odsto bolesti je uzrokovano neopranim voćem i povrćem. Većina ovih namirnica raste na otvorenom i izložena je raznim insektima i bolestima.
Takvi proizvodi pored prljavštine mogu sadržati brojne bakterije, gljivice, viruse i pesticide. Sveži proizvodi se takođe mogu kontaminirati tokom pakovanja, pripreme ili skladištenja. Čak i proizvodi koji se uzgajaju u plastenicima mogu da sadrže klice i pesticide, pa je važno da ih operete pre konzumiranja, a evo najboljeg načina za to.
Prvo, potrebno je dobro oprati ruke kako bakterije i klice ne bi prešle sa njih na hranu. Najjednostavniji i najsigurniji način za pranje voća i povrća je ručno pod hladnom vodom.
Hranu treba trljati rukama da biste uklonili prljavštinu, pesticide i neke površinske klice. Ako je hrana natopljena vodom, za to treba koristiti čistu činiju, a ne lavabo, jer može biti puna i bakterija.
Proizvode nikada ne treba prati deterdžentom i izbeljivačem jer je koža nekog voća i povrća porozna i može da apsorbuje ove hemikalije. Ovo ne samo da može da promeni njihov ukus i teksturu, već ih može učiniti nesigurnim za jelo.
Sirće i soda bikarbona
Sirće i soda bikarbona se mogu koristiti za pranje svežih proizvoda jer smanjuju broj bakterija i pesticida. Za ovo se najčešće koristi jabukovo ili alkoholno sirće, koje treba dodati pola šolje u šolju vode. Hranu treba potopiti i povremeno mešati dva do tri minuta, a zatim isprati hladnom vodom najmanje minut.
Međutim, jedan nedostatak upotrebe sirćeta je to što sirćetna kiselina koju sadrži može promeniti ukus i teksturu, posebno mekog voća, ako se namače duže od tri minuta i ne ispere dobro.
Što se tiče sode bikarbone, pokazalo se da oko 0,84 grama sode bikarbone na 100 mililitara vode zaustavlja rast klica na svežim proizvodima. Takođe se pokazalo da 15-minutno namakanje sodom bikarbonom uklanja skoro sve tragove pesticida.
Međutim, potrebna vam je samo jedna kašičica sode bikarbone po šoljici hladne vode za pranje proizvoda. Ovo će i dalje ukloniti mikrobe i pesticide bez promene ukusa proizvoda. Hranu treba potopiti 15 minuta u hladnoj vodi, povremeno mešajući.
Pošto je soda bikarbona alkalna, namakanje duže od 15 minuta i neispiranje može uništiti kožicu delikatnog voća i povrća, utičući na njihovu teksturu i ukus.
Međutim, sprovedene su studije koje su pokazale da je pranje jabuke samo običnom vodom skoro jednako efikasno, ali je nedavno istraživanje o jabukama pokazalo da pesticidi prodiru dublje od kože.
Stoga, pored pranja, autori sugerišu da guljenje jabuka pre jela može dodatno smanjiti tragove pesticida. Ali loša strana skidanja kore je i to što se njome uklanjaju i brojni hranljivi sastojci sadržani u kori, a mnoga voća i povrće se ne mogu oguliti.
Kako oprati voće i povrće
Proizvodi sa tvrdom korom, kao što su tikvice, ili tvrda kora, kao što su krompir, slatki krompir i korenasto povrće, mogu se ribati četkom dok ne izgledaju čisto. Paradajz se može ispirati pod tekućom vodom samo 30 sekundi.
Za pranje zelenog lisnatog povrća, kao što su zelena salata, brokoli, karfiol, kelj ili kupus, preporučuje se da se razdvoje na listove, koji se zatim peru pojedinačno mlazom vode oko jednog minuta. Pošto se zelena salata jede sirova, sigurnije je odbaciti sve oštećene spoljne listove jer je najverovatnije da će biti kontaminirani bakterijama.
Kada je voće u pitanju, voda je opet najbolji način za ispiranje zagađivača. Za koštunjavo voće, jabuke i krastavce, preporučuje se ispiranje u hladnoj vodi jedan minut.
Visok sadržaj vode u trešnjama, grožđu, jagodama i drugom bobičastom voću čini ih posebno kvarljivim. Namakanje bobica će povećati rast svih prisutnih klica i smanjiti njihov rok trajanja. Kao takve, najbolje ih je neoprane čuvati u frižideru, a oprati neposredno pre konzumiranja.
Sve voće i povrće koje se neće odmah jesti treba obrisati suvim papirnim ubrusom ili staviti u aparat za pranje salate kako bi se uklonila vlaga i smanjio rast klica.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com