Značaj lekovitih biljaka je od neprocenjive vrednosti za ljudski rod. Njihova lekovita svojstva i pravilna primena, mogu veoma uspešno izlečiti i najteže bolesti. Jedna od najznačajnijih i najlekovitijih biljaka je, bez dileme, Ehinacea ( lat. Ehinacea purpurea).
Ehinacea je divlja biljka koja potiče iz Severne Amerike. Otkrili su je Indijanci koji su je koristili za lečenje raznih bolesti i povreda, uključujući: ujede zmija, zubobolju, rane, groznicu. U Evropu je došla u 19 veku, kao ukrasna biljka, a tek 1920-ih se otkrivaju njena lekovita svojstva.
Ehinacea je zeljasta biljka, krupnih cvetova purpurne boje iz porodice glavočika (Asteraceae). Može dostići visinu do 1m, a zbog svoje lepote često se gaji i kao ukrasna biljka.
Mnogi je nazivaju kraljicom imuniteta, a razlog za to je i više nego opravdan. Ona je najbolji prirodni antibiotik koji možemo naći u prirodi. Lekovite materije koje ona sadrži, stimulišu imuni sistem da stvara više odbrambenih ćelija i na taj način lakše se izbori sa izazivačima bolesti. Deluje antivirusno i antioksidativno, čisti limfne ćelije i leči infekcije.
Najčešće se koristi u vidu tinkture ili čaja, s tim što se sušenjem ove biljke, gubi veliki deo njenih lekovitih svojstava. Ponuda preparata na bazi ehinace je zaista raznolika i velika, ali zašto ne bi ste uzgajali ovu biljku u svojoj bašti i na taj način sebi obezbedili dobrog saveznika protiv bolesti u svakom trenutku.
Sadnja i potrebna nega
Najčešće se uzgaja iz lukovice, ali može i iz semena, samo je proces znatno duži. Tokom marta ili aprila seje se u saksije i ostavlja da stoji na mestu sa dosta svetlosti.. Redovno zalivanje je obavezno jer ova biljka voli vlagu.
U baštu se presađuje tek kada izbaci dva do tri para listova, kada se prolećne temperature stabilizuju i kada prođu mrazevi.
Razmak u bašti treba da bude od 40 – 50cm, a ako ste se odlučili za saksiju onda izaberite neku veću, jer je ehinacea višegodišnja biljka koja se vremenom širi i zahteva veći prostor.
Voli svetlost, pa joj u skladu sa tim obezbedite sunčano mesto u bašti. Sve dok se biljka neukoreni redovno je zalivajte. Odrasla biljka dobro podnosi sušu i ne zahteva preterano zalivanje.
Ehinacea ne cveta u prvoj godini, već samo formira nekoliko listova, a cveta druge godine. Cveta od juna pa sve do početka jeseni. Tokom zime nadzemni deo biljke izumre, ali na proleće poteraju iz korena novi izdanci.
Sadnjom ehinacee ulepšaćete svoju baštu, a uzgred imaćete na dohvat ruke najjače oružje ukoliko vaš imunološki sistem bude napadnut i oslabljen.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com