Majčina dušica je podjednako poznata i u medicini i u kulinarstvu. Kao tradicionalan začin koristi se od pamtiveka za jela i razne supe kao i za sosove od paradajza. Timijan, ime po kojem je ova biljka poznatija, je grmolika trajnica iz porodice Labiatae, poreklom iz mediteranskih zemalja, posebno pogodna za kamenjare.
Kao i sve ostale kamenjarke voli suvo tlo i potpuno osunčan položaj. Prednost joj je niski rast i nezahtevnost u pogledu nege. Ima i veoma prijatan miris; neki kultivari mirišu na limun, a pogodna je za sušenje.
Često se zbog svog patuljastog i grmolikog rasta koristi za popunjavanje pukotina na starim kamenim zidovima ili među kamenjem kojim je popločana vrtna staza. Najviše treba paziti na dobru drenažu jer biljke za kamenjare uspevaju samo na propusnim tlima gde nema opasnosti od odstajale vode.
Majčina dušica ima guste sitne cvetne grozdove u ružičastim nijansama. Majčina dušica je lekovita biljka koja ne sadrži niti jedan štetan sastojak. Latinski naziv ove biljke je Thymus serpyllum, a u narodu je poznata kao bakina dušica, divlji bosiljak, tamjanika, bukovica, čabrac i poljski ili vrtni timijan.
Rod timijana obuhvata oko 330 vrsta i ceo jedan niz ukrštenih vrsta. Lekoviti sastojci majčine dušice nalaze se u cvetu i listu. Iz tog razloga, uvek pripazite kako je berete, nikada je nemojte čupati, već je secite srpom ili makazama.
Napomena: Pre cvetanja beru se stabljike, vežu u vezice i okače na toplom i zračnom mestu. Nakon cvetanja majčinu dušicu treba podrezati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com