Domovina lavande su suvi i sunčani kamenjari zapadnog Sredozemlja. To morate da imate na umu kod uzgoja, pa iako joj u bašti ne možemo pružiti blagodeti mediteranske klime, možemo joj omogućiti osnovni uslov, a to je tlo dobre propusnosti. Zato ćemo ilovasto tlo poboljšati dodavanjem komposta i oštrog pijeska.
Lavanda voli alkalno tlo, pa ako je kiselo, treba mu dodati kreč. Poznato je oko trideset vrsta lavande. To je zimzeleni grm visine oko 60 centimetara i širine najmanje 120 cm. Iako su kultivisani belih i ružičastih cvetova vrlo privlačni, ljubičasti su najmirisniji.
Najčešće se uzgaja ranocvetajuća L. angustifolia (sin. L. officinalis, L. vera i L. spica) koja se odlikuje uskim sivozelenim listovima i uspravnim cvetnim stabljikama koje nose purpurne ili plave cvetove. Iz ove popularne vrste oplemenjivanjem nastali su kultivisana patuljasta i polupatuljasta (25-75 cm) i lavanda visokog rasta.
Ako joj se pruže adekvatni uslovi, cvetaće i u septembru. Lavanda je poznata i kao dekoracija u domu, posebno suva, a kao takva efikasna je i u borbi s moljcima pa je česti stanovnik i u ormarima kao zaštita. Lavanda je takođe jako raširena u kozmetičkoj industriji, a osim toga reč je i o jestivoj biljci, a posebni specijalitet je sladoled od lavande, prenosi Večernji.hr.
Primena: kao pokrivač tla, za živicu i ivice ograda, cvetne gredice, prirodne bašte i za sadnju u saksijama.
Napomena: prve godine uzgoja odrežite procvetale pupoljke kako biste podstakli formiranje snažnijeg korenja i gustog, lepo oblikovanog grma. Nakon cvatnje, grm se podseče za oko jednu trećinu i nastavi da se zaliva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com