Kada su u pitanju mesta u vašem domu najzastupljenija klicama i bakterijama, verovatno vam najpre na pamet padne vaše kupatilo. Ali to nije jedino mesto gde bakterije vole da se sakupljaju: vaša kuhinja takođe krije mnogo potencijalnih ležišta bakterija, piše Bestlifeonline.
Zapravo, prema studiji koju je sprovela Nacionalna sanitarna fondacija (NSF) 2011. godine, više od 75 posto sunđera i krpa za sudove bilo je kontaminirano salmonelom, E. coli i fekalnim materijama, dok je samo 9 posto ručki i slavine u kupatilima bilo pozitivno na te iste bakterije.
Iako vas možda neće iznenaditi kad čujete da je vaša kuhinjski sunđer puna klica i bakterija – o tome se godinama naširoko izveštavalo – nedavna studija otkriva još jedan uobičajeni kuhinjski predmet kojeg se morate čuvati: vašu policu za začine. Čitajte dalje kako biste saznali zašto su čak i autori studije bili zatečeni svojim nalazima i kako možete sprečiti da vam se teglice začina postanu leglo zaraze.
Čak i ako se ponosite time što održavate urednu kuhinju, dok ovo čitate unutra verovatno bujaju klice i bakterije. Studija NSF-a otkrila je da su “tri od pet najvećih žarišta” u domu zapravo bili u kuhinji. To uključuje sunđere i krpe za posuđe, sudoperu i rezervoar aparata za kafu, piše Poslovni.hr.
Šta čini kuhinje takvim okruženjima pogodnim za razvoj klica i bakterija?
“U hrani ima bakterija, a dodirivanje ih može proširiti na druge površine i potencijalno uzrokovati bolest. Uobičajene bakterije koje se nalaze u kuhinji uključuju E.coli, Salmonella, Shigella, Campylobacter, norovirus i hepatitis A.”, rekla je specijalista za zarazne bolesti Suzan Rem.
Njihovi stručnjaci primetili su da dok E. coli i Salmonella žive na površinama samo nekoliko sati, “hepatitis A može preživeti mesecima”.
I istraživači bili iznenađeni rezultatima
Studija koju je naručila Služba za bezbednost hrane i inspekciju Ministarstva poljoprivrede i objavljena u izdanju Journal of Food Protection od septembra 2022. proučavala je koji su kuhinjski predmeti bili izloženi najvećoj unakrsnoj kontaminaciji kada su ljudi pripremali začinjene ćureće hamburgere i gotove salate u raznim prostorima.
Hamburgeri su sadržavali bezopasnu bakteriju koja se koristila kao zamena za norovirus kako bi se ušlo u trag kontaminaciji. Naučnici su obrisali 12 različitih površina, od radnih ploča do posuđa, nakon što su jela bila gotova.
Rezultati? Dok je većina površina bila pozitivna na bakterije u 10-20 posto slučajeva, neverovatnih 48 posto teglica začina korišćenih tokom pripreme hamburgera bilo je pozitivno na pseudo-norovirus.
“Nismo pre videli dokaze o kontaminaciji teglica sa začinima. Većina istraživanja o unakrsnoj kontaminaciji kuhinjskih površina usled rukovanja sirovim mesom ili proizvodima od živine usredsredila su se na kuhinjske daske za sečenje ili ručke za slavine, a zanemarila je površine poput posuda za začine, poklopaca za kante za smeće i drugog kuhinjskog pribora”, rekao je za Food Safety News vođa istraživanja Donald Šafner, profesor na katedri nauke o hrani na Rutgers School of Environmental and Biological Sciences.
Ipak i daske za sečenje i poklopci kanti za smeće takođe su bili žarišta bakterija, tačnije pokazale su se kao druge najkontaminiranije površine koje su testirali istraživači, dok su poklopci za kante za smeće na trećem mestu.
Istraživači misle da bi veće koncentracije bakterija na teglicama začina (kao i na daskama za sečenje i kantama za smeće) “mogle da budu posledica njihove blizine regiji u kojoj se rukovalo ćurećim pljeskavicama, nedostatkom pranja ruku između rukovanja mlevenom ćuretinom i začinjavanje pljeskavica začinima, nedostatak čišćenja ili dezinfekcije tegle sa začinima nakon rukovanja i veliki broj primanja upravo tih tegli”, napisali su u studiji.
Važni izuzetak bile su ručka frižidera i unutrašnje površine sudopere, koje su bile pozitivne u manje od 10 posto slučajeva.
Često pranje ruku
Ako su vas rezultati studije izbezumili, duboko udahnite – nema potrebe da se odreknete začina i pomirite se s pripremanjem bljutave hrane zauvek. Jednostavno, češće pranje ruku verovatno je dovoljno da zaštitite sebe i svoj probavni trakt.
“Kada ste gotovi s ćurećim pljeskavicama, treba oprati ruke pre nego što uzmete teglicu začina”, rekao je Bendžamin Čapman, šef katedre za poljoprivredne i humanističke nauke na Državnom univerzitetu Severne Karoline i viši autor studije za Vašington Post.
Napomenuo je i da su začinjeni ćureći hamburgeri, koje su kuvari u eksperimentu morali da oblikuju ručno, posebno odabrani za studiju jer su oni “najgori mogući scenario”.
Ako ste još uvek zabrinuti da ćete se razboleti se od bakterija koje su se nastanile u vašem stalku sa začinima. Čapman je predložio da svoje teglice sa začinima prebrišete krpom natopljenom sapunom i kuhinjskim sprejom za dezinfekciju nakon upotrebe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com