Omiljeni cvet naših baka: Nekada se sadio u svakom dvorištu, a onda smo svi zaboravili na njega

Turski karanfil je omiljeni cvet naših baka. Osim što je izuzetno otporan i dugotrajan, ovaj cvet je i mirisan.

Turski karanfil je dvogodišnja biljka čije cvetno stablo raste malo položeno, a kasnije počinje da raste u visinu do 60 cm. Počinje da cveta već krajem proleća do kraja leta. Cvetovi su složeni i sastoje se iz pet po gornjoj ivici nazubljenih latica u raznim bojama, i nikada se ne otvaraju u isto vreme.

Kada biljka precveta, na vrhovima se formiraju male duguljaste čaure koje su ispunjene sitnim crnim semenom koje možete iskoristiti za setvu. Obavite je u junu, a male biljčice rasadite u pozno leto na razmak od 20 do 25 cm. Odgovara mu sunčani položaj, ali uspeva i u laganoj senci. Prija mu plodna zemlja izmešana sa dosta peska, a ne voli prekomerno zalivanje.

Evo par saveta vezano za gajenje ovog cveća:

April je savršen za sejanje karanfila u baštu.

Sredinom maja posadite karanfil kao sadnicu, ali to radite predveče, jer karanfil ne voli da se presađuje po suncu.

Zalivajte karanfil 1 do 2 puta nedeljno, jer on ne voli mnogo vode.

Možete ga saditi i u saksijama, biće jednako veseo i dugotrajan.

Karanfilu ne smeta zima, pa će u bašti lepo da prespava tokom hladnog vremena i da sačeka proleće da „živne“.

Ako ga sadite u saksije, koristite umereno propusno zemljište.

Pošto raste do 50 cm, dobro je da ga nekako uvežete kako ga kiša i vetar ne bi izlomili. Postoje i patuljaste vrste karanfila koji raste od 25 cm.

Karanfil cveta do kraja leta, a najlepši i najbujniji cvet je u junu i julu.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com