Prema Društvu za opštu mikrobiologiju, pod optimalnim uslovima neke bakterije mogu da se podele svakih 20 minuta. Studija iz 2016. koja je proučavala kontaminirane predmete za domaćinstvo pronašla je više od 340 različitih bakterija na 30 predmeta.
Iako su mnoge bakterije bezopasne, pa čak i korisne za telo, neke bakterije i virusi koji mogu izazvati bolest često se nalaze u kući.
To uključuje Staphilococcus aureus, kvasac, buđ, salmonelu, ešerihiju koli, fekalne materije i virus SARS-CoV-2, koji izaziva COVID-19 i simptome kao što su otežano disanje, kašalj i groznica.
Kako se virus širi?
Virus se brzo širi jer može da preživi na površinama dugi vremenski period – do tri sata u vazduhu, 72 sata na plastici i nerđajućem čeliku, 24 sata na kartonu i četiri sata na bakru. Najprljavija mesta u kući obično uključuju kuhinju, kupatilo i površine koje su osetljive na dodir kao što su kvake i prekidači.
Kako bakterije i virusi mogu da pređu sa osobe na osobu?
Bakterije i virusi se mogu širiti između ljudi i sa površina na ljude. Faktori koji utiču na njihov opstanak uključuju tip površine, navike čišćenja i higijenske prakse. Na primer, u kuhinji, prostori za pripremu hrane često sadrže bakterije kao što su Salmonella i Escherichia coli.
Dezinfekcija površina i često pranje ruku su efikasne preventivne mere. Upotreba maramica na bazi alkohola ili rastvora za izbeljivanje takođe može eliminisati SARS-CoV-2.
Koje površine najčešće sadrže bakterije?
Površine koje se često dodiruju, kao što su kvake na vratima frižidera i prekidači za svetlo, mogu da sadrže bakterije. Preporučuje se da ove površine čistite dezinfekcionim maramicama svake nedelje i koristite novu maramicu za svaku površinu.
Aplikatori za šminku takođe mogu da nose bakterije koje mogu izazvati infekcije ili preneti koronavirus. Redovno čišćenje i pravilno skladištenje šminke su od suštinskog značaja za smanjenje rizika.
Kupatila kao prostor za bakterije
Kupatila su još jedno područje sa velikim brojem bakterija zbog vlage od tuširanja. Površine, sisteme za odvodnjavanje i peškire treba redovno dezinfikovati, a peškire menjati na nedeljnom nivou. Sapun i voda pomažu da se ispere koronavirus, ali kupatila i dalje moraju biti temeljno očišćena.
Odeća i elektronski uređaji
Odeća koja je vlažna u mašini za pranje veša može postati leglo bakterija. Preporučuje se zajedničko pranje u toploj vodi i dezinfekcija površina za pranje veša.
Elektronski uređaji za domaćinstvo kao što su daljinski upravljači i tastature takođe su leglo bakterija. Redovno brisanje ovih uređaja, posebno ako su zajednički ili nakon kontakta sa prljavim površinama, je od suštinskog značaja.
Kućni ljubimci i lični predmeti
Kućni ljubimci mogu uneti bakterije u dom preko šapa, igračaka i činija. Redovno čišćenje predmeta za kućne ljubimce sapunom i dezinfekcionim sredstvima pomaže u smanjenju ovog rizika.
Lični predmeti kao što su mobilni telefoni, ključevi i torbe za teretanu takođe mogu da prenose bakterije sa spoljašnjih površina u dom. Preporučuje se redovna dezinfekcija ovih predmeta.
Kako održavati dom čistim i smanjiti rizik od bolesti?
Da bi se bakterije i virusi, uključujući i koronavirus, držali pod kontrolom, važno je praktikovati dobru higijenu i čistoću. To uključuje pranje ruku, korišćenje rastvora za izbeljivanje i održavanje fizičke distance.
Redovno pranje odeće koja se nosi u javnosti, izbegavanje dodirivanja lica i minimiziranje nepotrebnih izlazaka može dodatno smanjiti rizik od širenja bakterija.
(krenizdravo.dnevnik.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com