Svaki vlasnik kuće ili stana morao bi da zna ponešto o kućnoj električnoj instalaciji. To će mu omogućiti da lakše prepozna neki potencijalni kvar na elektroinstalaciji, a neke prostije probleme moći će i sam da reši.
Električna energija se po stanu distribuira provodnicima do utičnica, prekidača i potrošača. Kroz instalaciju protiče struja napona 220-380 V; elektroni se kreću kroz provodnike i pozitivnom i negativnom periodom pedeset puta u jednoj sekundi, takvu struju nazivamo naizmeničnom strujom od 50 Hz. Provodnici su u suštini žice različitih preseka (kvadratura).
Kvadraturom je određeno koliko struje može proticati kroz provodnik; ukoliko bi kroz njega proticalo više struje nego što kvadratura to dozvoljava, došlo bi do pregrevanja i opasnosti od požara, a u najboljem slučaju do trajnog oštećenja instalacije u kući. Zato električne instalacije po pravilu moraju biti osigurane osiguračima i zaštitnim sklopkama. Ukoliko bi došlo do preopterećenja ili kratkog spoja, strujno kolo bi se prekinulo u osiguraču i na taj način sprečilo veću štetu. Osigurač bi trebalo da predstavlja najslabiju kariku u strujnom kolu – pod uslovom da je ispravan i da mu je opterećenje pravilno proračunato (takozvani licnovani osigurači ni slučajno ne spadaju u kategoriju sigurnih).
Osigurača ima raznih, a kod nas se koristi nekoliko tipova.
Keramički topljivi osigurači i danas se najčešće koriste kao predosigurači između električnih vodova i razvodne kutije, a vrlo često ih nalazimo i u samim razvodnim ormarima. Koriste se čak i u novogradnji na mestima gde je neophodno kratkotrajno prekoračenje nominalne jačine osigurača (ovo je moguće zbog inercije osigurača). Kada dođe do preopterećenja voda, žica u osiguraču se istopi i električno kolo se prekine pre nego što se mreža ošteti. Vreme reakcije osigurača iznosi od nekoliko delića sekunde do nekoliko sekundi. Na ovim osiguračima je na metalnoj kapici istaknuta nominalna vrednost jačine struje za koju su predviđeni, a ta vrednost je obeležena i bojom.
Da biste znali da li su vam osigurači dobro proračunati, daćemo nekoliko primera. Provodnici kvadrature 1,5 mm kvadratnih mogu se opteretiti s maksimalno 2,2 kW i za njih su dovoljni osigurači od 13 A. Kod provodnika preseka 2,5 mm kvadratnih opterećenje se može udvostručiti, ali tu onda postavljate osigurače 16 A ili 20 A, već u zavisnosti od toga kakve ćete uređaje na te vodove priključivati.
Improvizacije s keramičkim topljivim prekidačima nisu preporučljive (osigurač gubi svoju osnovnu namenu) i najčešće mogu biti samo uzrok nesreća; s obzirom na cenu novih, proverenih, moglo bi se čak reći da je krpljenje starih glupo.
Pored keramičkih topljivih osigurača, kod nas se veoma često koriste i automatski osigurači, koji sve više potiskuju prethodno opisane. Automatski osigurači imaju izvesne prednosti u odnosu na topljive, između ostalog i to što su dugoročno gledano isplativiji. Takođe, prilikom preopterećenja ili kratkog spoja ovi osigurači se automatski isključe a posle otklanjanja kvara dovoljno ih je ponovo uključiti.
Automatski osigurači sastoje se iz dva sigurnosna mehanizma, prvi je termički, a drugi elektromagnetski. Termički sistem reaguje na toplotu koju je prouzrokovala prekomerna struja; ukoliko je prekoračena nominalna jačina struje, strujno kolo se prekine.
U slučaju kratkog spoja reaguje elektromagnetni sistem, koji za nekoliko delića sekunde omogući odvajanje od mreže. Mehanizam je napravljen tako da se ne može ponovo uključiti sve dok se ne otkloni kvar.
I na ovakvim osiguračima je jasno istaknuta nominalna vrednost jačine struje za koju su namenjeni.
Pored osigurača, u mere bezbednosti bi spadala i FID sklopka, ali je ona deo jedne druge i mnogo šire teme.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com