Klematis je višegodišnja biljka koja pripada porodici maslačaka
U jednom od prestižnih kataloga ovog kasnog leta, na kućnu adresu baštovana stiže ponuda za cvet jabuke Klematis, zimzeleni klematis sa listovima rododendrona i mirisnim belim do blago ružičastim cvetovima. Biljka je lepa, ali i dosta skupa, ali oni koji je imaju kažu da se isplati.
Klematis je višegodišnja biljka koja pripada porodici maslačaka. Postoji mnogo vrsta klematisa. Ove biljke vole sunčevu svetlost, tako da ne cvetaju dobro u zasjenjenim područjima, ali u južnim regionima preporučuje se sadnja klematisa u polusjeni.
Preporučljivo je saditi klematis na mestima zaštićenim od propuha i vetrova, jer bi mogli da slome krhke dugačke stabljike ovih biljaka. Biljka preferira dobro drenirano zemljište bogato humusom i mineralima, blago kiselo ili slabo alkalno. Na istom mestu, klematis može da raste skoro dvadeset godina.
Za sadnju klematisa iskopajte jamu duboku i široku 60-70 cm i dodajte oko 5 kg humusa, pola kante peska i treseta, 200 grama koštanog brašna, 25 grama superfosfata, kalijum sulfata i amonijum nitrata. Clematis ne voli previše hranljivih materija, ova đubriva treba dodati u malim količinama. Ako je zemlja kisela, dodajte 200 g drvenog pepela, kreča ili dolomitnog brašna. Na dnu rupe za sadnju mora se postaviti drenaža (lomljeni kamen, perlit).
Preporučuje se sadnja mladih jednogodišnjih ili dvogodišnjih biljaka čije ćemo korenje prvo potopiti u rastvor Heteroauksina na nekoliko sati. Sadi se od aprila do maja ili od septembra do novembra.
Klematis se može razmnožavati semenom, ali biljke sa velikim cvetnim semenom se ne razmnožavaju.
Uz odgovarajuću negu, klematis raste u izabranom pravcu i obilno cveta. Čak i u vreme sadnje, potrebno ga je orezati. Na stabljici se ostavlja jedan ili dva glavna izdanka, a dolaze sa dna. Kada biljka počne da raste, neke grane se orezuju, ali rezidba nije potrebna. Biljka naraste 5 m u visinu i 3 m u širinu. Toleriše temperature do -10°C, prenosi Novilist.hr.
Klematis često pati od uvenuća. Grm se suši, listovi gube elastičnost, žute i otpadaju. Uzročnici bolesti su gljive koje žive u zemljištu. U proleće, na prvim znacima bolesti, rastvor Fundazola ili Azocena se sipa ispod korena. Isti preparati su pogodni za suzbijanje sive plesni i pepelnice. Protiv rđe, listovi se prskaju bordoskom tečnošću ili bakar oksihloridom. Rastvor bakar sulfata pomaže kod askohitisa. Insekticidi i nematicidi se koriste za suzbijanje štetočina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com