Postoje razne vrste sirćeta koje imaju svoju namenu pa je korisno znati kako se ispravno i za šta koristi koja vrsta. Sirće je prikladno dobio svoje ime od francuskog izraza vin aigre, što znači “kiselo vino”. Dobija se dodavanjem bakterija u bilo koju vrstu alkohola – vino, jabukovaču, pivo – ili šećere, koji se zatim fermentišu i pretvaraju u sirćetnu kiselinu. Vreme potrebno da sirće fermentiše zavisi od toga od čega je napravljeno, piše RealSimple.
Svaka vrsta sirćeta ima individualni ukus, kao i namenu. Sirće koji koristite za čišćenje podova verovatno nije isto ono koji koristite za začinjavanje salate ili mariniranje piletine. U nastavku pročitajte koje dve vrste sirćeta nipošto ne bi trebalo da koristite za kuvanje.
Sirće za čišćenje
Sirće za čišćenje uopšte nije prehrambeni proizvod. Zapravo, nije ga uopšte bezbedno konzumirati. Za razliku od drugih vrsta sirćeta čija je kiselost obično 5 posto, kiselost sirćeta za čišćenje je najčešće 6 posto i prirodno je rešenje za čišćenje većine površina u domu.
Možete napraviti višenamenski sprej s sirćetom za čišćenje na isti način kao što biste napravili s alkoholnim sirćetom – s razmeri jednog dela sirćeta i jednog dela vode.
Industrijsko sirće, koje se ponekad naziva i hortikulturno sirće, takođe je opasno za gutanje. Industrijsko sirće obično ima 20 do 30 posto kiseline. Koristi se za različite stvari, od čišćenja poslovnih zgrada do uništavanja korova, prenosi Poslovni.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com