Ne vole svi da čiste. Malo je ljudi koji jedva čekaju da navuku gumene rukavice i počnu da ribaju. Ali iako je u redu ne uživati u trenucima čišćenja prašine, postoji razlika između uživanja i gnušanja.
Ruku na srce, većina ljudi ne voli da čisti i briše, nego jednostavno rade to jer ne mogu da žive u prljavštini. Nikome se ne sviđa taj ciklus bez kraja, to što oduzima vikende i koliko zapravo treba da se uglancaju, obrišu i izribaju sve te drangulije.
Pre nekoliko godina, jedna mama je svom sinu rekla nešto što mu je pomoglo da promeni njegov odnos prema čišćenju.
Napomenula mu je da ona voli da čisti kuću jer joj je to daje priliku da „obiđe“ sve svoje stvari. Bile su joj potrebne godine da pronađe i sredi sve blago u svom bungalovu i da ga organizuje. Neki od tih komada su joj zaista oraspoložili – poput kristalnih čaša za šampanjac koje je donela iz Poljske – a drugi su bili blesavi, ali su savršeno oslikavali njenu ličnost, poput kičaste futrole okačene na zid. Brisanje prašine je bio način da se s ljubavlju brine o njima i razmišlja o tome koliko je srećna što ih je pronašla. A, evo šta je njen sin rekao nakon što je dobio svoj stan:
“Ovo me je navelo da shvatim da mi se možda zapravo ne sviđaju stvari koje posedujem jer nisam imao osećaj ponosa dok sam ih čistio. Mnogi od njih su bili pokloni, a drugi su bili jednostavni ukrasni predmeti koje sam impulsivno kupovao od Target-a ili Amazona s vremena na vreme. Kada sam dobio svoj novi stan, fokusirao sam se na opremanje i uređenje, uzimajući samo stvari koje su me zaista uzbuđivale. Sada se radujem danu čišćenja jer se ponovo upoznajem sa svim svojim divnim ukrasima. Restrukturiranje tog okvira uma ne samo da je čišćenje učinilo zabavnijim, već me je učinilo i selektivnijim i pažljivijim prema onome što sam uneo u svoj dom.”
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com