Svake godine u proleće kada sve procveta, neretko se dogodi da neiskusni berači, skupljajući bilje iz prirode, zamene lekovite ili čak jestive vrste otrovnim. Takođe, u prirodi i vrtovima često možemo naići na biljke čiji plodovi i cvetovi bojom i oblikom privlače pažnju. Dodatan problem je što su neke biljke, čiji se jedni delovi skupljaju za jelo, zapravo otrovne i u drugim delovima sadrže otrovne materije koje mogu izazvati ozbiljne probleme.
Nemaju sve otrovne biljke podjednak stepen toksičnosti. On, pre svega, zavisi od vrste i intenziteta aktivnih supstancija biljke (doza čini otrov). Prisustvo otrovnih materija nije ujednačeno u celoj biljci – one su obično lokalizovane u određenim delovima biljke (listu, plodu, korenu), dok ih u ostalim nema. Na primer, drvo tise je celo otrovno, dok kod bagrema ima toksičnih supstancija u celoj biljci osim u cvetu, piše Net.hr.
Simptomi trovanja
Najranjivija u pogledu trovanja biljkama su deca i kućni ljubimci zbog svoje radoznalosti. Biljke koje sadrže hemijske supstancije (tzv. alkaloide), ako se unesu u organizam, dovode do alergijskih reakcija, bolova u stomaku, povraćanja, proliva i ozbiljnih problema sa srcem i disanjem. Nastale reakcije mogu biti slabijeg ili jačeg intenziteta, u zavisnosti od puta unošenja i količine biljke koju je osoba unela u organizam. Mogu se uneti gutanjem, udisanjem ili preko kože, direktnim kontaktom s biljkom.
Oleander
Oleander se zbog lepote svojih cvetova često može videti u mnogim vrtovima i na terasama. Međutim, ova biljka je izuzetno otrovna i može izazvati veoma teška trovanja. Sadrži toksine koji izazivaju poremećaje u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Otrovni su mu koren i listovi. Gutanje samo jednog lista može biti smrtonosno.
Fikus
Kod fikusa je otrovan list i on može izazvati iritaciju na koži, peckanje i svrab. Ako se proguta deo lista fikusa može nastati peckanje u grlu i otežano disanje.
Rododendron
Rododendron sa svojim cvetovima bele, plave ili crvene boje je izuzetno privlačan, naročito deci. Međutim, kod ove biljke svaki je deo otrovan, naročito listovi. U slučaju trovanja javiće se peckanje u grlu, mučnina i bolovi/grčevi u stomaku.
Đurđevak
Đurđevak raste u šumama, ali se često sadi i u vrtovima kao ukrasna biljka jer lepo izgleda i miriše. Cveta od početka proleća do kasne jeseni. Međutim, cela biljka je otrovna, i ako neko proguta i najmanji delić ove biljke, može osetiti mučninu, vrtoglavicu, bolove u stomaku, može dobiti proliv i grčeve. Uz to, svako ko dođe u dodir s ovom biljkom, naročito s njenim cvetom, treba odmah da opere ruke. Dodatan problem je što je dosta slična ukusnoj šumskoj biljci, medveđem luku odnosno sremušu, naročito dok je đurđevak mlad, pa nestručni sakupljači rizikuju otrovanje ako uberu đurđevak umesto sremuša.
Narcis
Narcis je višegodišnja biljka i jedan od vesnika proleća. Postoji više vrsta ovog cveća, ali je najpoznatiji beli narcis. Ako se proguta lukovica ove biljke, dolazi do grčeva, proliva i povraćanja. Popratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Čak i samo mirisanje može dovesti do glavobolje i mučnine, naročito kod dece.
Glicinija
Cveta u proleće i često se mogu videti čitave zgrade obrasle u ovu biljku. Karakteristična je po svojim grozdastim mirisnim cvetovima bele, ljubičaste ili ružičaste boje. Cela biljka je otrovna i može uzrokovati vrtoglavicu i jake probavne tegobe.
Hortenzija
Hortenzija cveta od ranog proleća do kraja jeseni. Odlikuje se velikim cvetovima živih boja – bile, roza, crvene, plave i ljubičaste i obično se uzgaja na terasama i u vrtovima. Spada u veoma otrovne biljke. Ubrzo nakon gutanja, javlja se osip i svrab kože, otoci, mučnina, pojačano znojenje.
Zova
Iako se od cvetova, ali i bobica ovog grma priprema ukusan sok, čaj ili pekmez, ostatak je otrovan. Najjednostavnije rečeno – sve što je zeleno na zovi je otrovno. Zato je potreban oprez pri skupljanju bobica, odnosno potrebno je odvojiti sve nezrele, zelene bobice kako ne bi završile u pekmezu. Dodatan problem je što u rod zova spada i slična abdovina (burjan, apta, aptovina, smrdljiva bazga), koja je otrovna.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com