,,Plastična ambalaža koja se koristi za pakovanje hrane i pića koje konzumiramo pod određenim uslovima može biti štetna po zdravlje ljudi, ali se ova ambalaža redovno testira i rizik od ozbiljnog izlaganja štetnom uticaju plastičnih jedinjenja je minimalan“, kaže inženjer hemijske tehnologije iz Zavoda za javno zdravstvo, dr Nino Dimitrov,
,,Ambalaža se svakodnevno testira više od 40 godina, u skladu sa pravilima EU koja se redovno ažuriraju, te da, ukoliko se poštuju pravila dobre proizvođačke prakse, odnosno važeći zakon ograničenja u proizvodnji plastične ambalaže, zdravstveni rizik za potrošača je minimalan“, dodao je dr.
Čuvajte se greške
Međutim, potreban je oprez zbog moguće greške u tehnološkom procesu proizvodnje, zbog pogrešnog odabira određene vrste plastike za pakovanje određene vrste hrane, kao i neadekvatnog rukovanja plastičnom ambalažom (npr. zbog mogućeg izlaganja visokim temperaturama).
U tim slučajevima određena jedinjenja iz ambalaže mogu da pređu u hranu, odnosno da migriraju i, ako smo im izloženi na duži rok, mogu biti štetna.
„Migracija iz plastične ambalaže u hranu zavisi od niza faktora, kao što su: sastav, količina i pokretljivost supstance u plastici, temperatura i vreme direktnog kontakta ambalaže sa sadržajem (hranom), ali i vrsta. Tako, na primer, pogrešan izbor vrste hrane koja se pakuje u različite vrste plastične ambalaže može izazvati migraciju štetnih jedinjenja, što može dovesti do promene kvaliteta namirnica i gubitka ukusa i mirisa“, objašnjava Dimitrov.
Generalno, da bi se smanjila mogućnost migracije štetnih jedinjenja u hranu, potrebno je pažljivo proučiti deklaraciju proizvoda, koja propisuje uslove skladištenja hrane, odnosno pića i način rukovanja, kako bi se dobila podatke o nameni ambalaže.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com