Kanta tople vode, malo deterdženta – i čišćenje može da počne. Za mnoge je upotreba tople vode neophodna za temeljno čišćenje. Međutim, ono što je ispravno je upravo suprotno. Temperatura vode igra važnu ulogu u čišćenju.
Za većinu proizvoda za čišćenje toplota ima negativan uticaj na rezultat čišćenja. To može dovesti do ružnih tragova, a razlog za to je hemijski sastav većine proizvoda za čišćenje, piše Granny Tricks.
Najčešća višenamenska sredstva za čišćenje su sredstva za čišćenje sa hladnom vodom. Mnogi od njih sadrže alkohol, koji brzo isparava pod uticajem toplote i stoga ne nudi optimalnu moć čišćenja podova i površina. Sredstva za čišćenje stoga treba koristiti samo sa hladnom ili najviše mlakom vodom. Ovo je obično naznačeno na etiketi proizvoda.
Korišćenjem vode odgovarajuće temperature ne samo da štedite energiju, već možete očekivati i bolje rezultate čišćenja. Osim, kako navode na portalu, kada čistite mrlje od masti i ulja, tretirajte ih toplom vodom.
Na portalu upozoravaju i da posebno treba biti oprezan sa alatima za otčepljivanje odvoda. Ispuštaju neprijatne, čak i toksične pare kada se koriste u toploj vodi. U ovim slučajevima mora se koristiti hladna voda. Slično tome, dezinfekciona sredstva nikada ne bi trebalo da se koriste u toploj vodi ili će izgubiti svoju efikasnost.
Međutim, nisu svi proizvodi za čišćenje efikasniji u hladnoj vodi. Jedan izuzetak su deterdženti i sredstva za odmašćivanje hrane. Kada perete sudove ili čistite lonce i tiganje, koristite toplu vodu. Viša temperatura pomaže u uklanjanju naslaga.
Kada je u pitanju pranje prozora, hladna voda se pokazala efikasnom. Kako navode na portalu, topla voda se mnogo brže suši na staklu, stvarajući ružne tragove. S druge strane, hladna voda se sporije suši i to vam daje više vremena da uklonite vodu i mrlje sa prozora.
Nikada ne perite sveže mrlje na tekstilu toplom vodom, ne samo da to može otežati uklanjanje, već i određene mrlje, kao što su mleko ili krv, mogu prodreti dublje u tekstilna vlakna. Visoke temperature koaguliraju proteine u ostacima, koji se zatim dalje vezuju u vlakna, prenosi Jutarnji.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com