Police su neophodne. Kada pomislite da ste stan uredili na najekonomičniji mogući način, posle izvesnog vremena shvatite da se ne snalazite baš najbolje s gomilama stvari koje su prispele u poslednje vreme. Pokloni, kozmetika, knjige dolaze iz meseca u mesec. Vi ih „uredno“ taložite na predviđenim mestima, a muke počinju kad kasnije treba da pronađete neki određeni predmet.
I inače se s vremena na vreme ukaže potreba za još prostora za odlaganje stvari. Police možete kupiti gotove, u kitu, ili ih praviti sami. I kod nas postoje specijalizovane firme koje režu ploče za nameštaj pa u njima možete poručiti gotove isečene i iskantovane delove za policu tačno po meri koja vam odgovara i od materijala koji vam se dopada.
Police možete praviti i sami, recimo, od delova starog nameštaja kojeg želite da se oslobodite. Ovde se podrazumeva da u svojoj kućnoj radionici imate nešto stolarskog alata za rezanje: testere, ubodne testere, eventualno ručni cirkular. Kantovanje možete obaviti sami. Kant trake se mogu nabaviti u samolepljivoj varijanti, a na ivice se nanose peglom. Višak odrežite oštrim nožićem ili skalpelom pazeći da ne zarežete i policu.
Nosači za police mogu biti razni: možete ih iseći od istog materijala kao što je i polica, smisliti razne oblike, ubaciti ojačanje uz ivicu police koja ide do zida, napraviti rupe u tom ojačanju, pa kroz njih utiplati policu u zid. Postoje i razni kupovni nosači, takozvane konzole, pravljene od raznih materijala, u različitim bojama i veličinama, čija nosivost zavisi od namene police.
Police mogu biti i stojeće, to jest one koje se ne kače na zid. Stranice i police možete sastaviti na različite načine, a najjednostavniji bi bio pomoću šrafova. Za to bi trebalo koristiti zavrtnje s upuštenom glavom, a rupu za njih bi trebalo početi bušiti većom burgijom do 3-4 mm, a zatim je dovršiti tanjom. Tako će zavrtanj, kad ga zavrnete, biti u nivou ili ispod nivoa daske pa se neće videti.
Prilikom pravljenja polica, kao i prilikom njihovog kačenja na zid, morate voditi računa o uglovima i o tome da, kad montirate policu na zid, ona stoji potpuno vodoravno (neki bi rekli „u libelu“). To se lako postiže pravilnim merenjem raspona između polica i proverom pravih uglova pomoću mernog instrumenta, makar to bio i trougao za tehničko crtanje koji na jednoj strani ima ugao od 90 stepeni. Vodoravan položaj police koju kačite na zid možete postići odoka, ako baš imate toliko poverenja u sebe, ali sigurnije je da upotrebite vaser-vagu (kako je već ranije spomenuto, neki je zovu i libela po jednom od proizvođača).
Pri kačenju polica treba posebno povesti računa o nosivosti nosača, kao i o rasporedu rupa i veličini zavrtnjeva i tipli. Generalno gledano, možda nije na odmet, ako niste sigurni u nosivost tiple i šrafa, odmah postaviti neke pomalo predimenzionirane, jer nikad ne znate kada ćete poželeti da na policu odložite neku stvar veće težine od one za koju je polica u početku bila planirana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com