Potočarka je vekovima je poznata kao izuzetno hranljiva biljka, ne samo za nepca, već i za iscelenje. Njena upotreba nije samo kulinarska, već i medicinska ali i dekorativna.
Potočarka je proglašena za najzdraviju biljku na svetu, upravo zbog obilja hranljivih materija koje mogu da spreče bolesti i zaštite sportiste od povreda, saopštili su uzgajivači kvalitetne hrane iz kompanije B&W.
Ovo je najzdravije biljka na svetu, jer je dobila savršenih 100 od 100 poena, pobedivši kineski kupus (91,99 poena), blitvu (89,27 poena), cveklu (87,08 poena) pa čak i spanać (86,43 poena), prema procenama Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.
Potočarka ima visok nivo aminokiselina i antioksidanata. Ostale prednosti uključuju velike količine gvožđa, kalcijuma, kalijuma, magnezijuma i vitamina K. Takođe, potočarka je poznata po svojim potencijalno antimikrobnim svojstvima, što znači da može pomoći u suzbijanju različitih mikroorganizama. Potočarka se često smatra i prirodnim diuretikom, što znači da može pomoći u povećanju izlučivanja tečnosti i toksina iz organizma putem urina.
Listovi i cvetovi potočarke su jestivi i možete od njih da napravite salatu. Imaju osvežavajući i pomalo pikantan ukus sličan rukoli. Od listova potočarke možete i da napravite čaj, smuti, dodate u sendvič ili jednostavno začinite jela njime.
Potočarka kao vodena ili polu – vodena višegodišnja zeljasta biljka svoje stanište gradi u neposrednoj blizini sporih, čistih voda, izvora i potoka.
Međutim, ovo nisu jedini uslovi i mesta gde ona opstaje i raste. Obezbedite neophodne uslove, a to su svakako vlažnost, zrake sunca koje „voli“ i uz to potrebnu hladovinu. Videćete, vrlo lako je možete „udomiti“ u svom vrtu, bašti, terasi, naposletku, uvek je možete imati u svom domu, kao sveži dodatak salati koju pripremate za obrok.
Korišćena kao hrana i lek, ova super zdrava biljka nudi obilje vitamina i minerala potrebnih vašem telu. Jedan od najboljih kulinarskih aspekata potočarke jeste njena svestranost.
Dugo se koristi u ishrani ljudi, kao dodatak u pripremi salata, supa, sendviča, dajući osvežavajući, oštar, blago gorak i ljutkasti ukus, poput rotkvice. Ako je koristite u kuvanim jelima, njen ukus će biti znatno blaži.
Visok sadržaj gvožđa, kalcijuma, folne kiseline ali i vitamina A, K i C čine da potočarka nudi veće bogatsvo vitamina i minerala nego recimo spanać, mleko ili pomorandža. Ona je zapravo veoma zdrav zeleniš.
Potočarka uzgoj – definitivno neka raste kod kuće
Preovladava mišljenje kako se ova biljka može pronaći jedino i isključivo u šumi, gde je njeno prirodno stanište. Međutim, to ipak nije tako, ona može vrlo lepo rasti u bašti, posebno zbog činjenice da je potraga za divljim potočarkama danas postala „opasna zabava“ zbog zagađenih vodotokova.
Najbolje je da ostane i raste na poznatom, kultivisanom izvoru i onda zaista možete postići uspeh sa ovom biljkom. Upravo zbog toga, glavni izazov za svakog baštovana biće pronalaženje uslova koji su adekvatni za njeno uzgajanje.
Ova atraktivna, sočna biljka, nosi male, okrugle listove, koji u leto stvaraju male bele cvetove. Berite je pre nego što procveta, u periodu od aprila do kraja septembra, na mestima koja nisu zagađena. Neke preporučene sorte potočarke su godišnjaci, zima kres, veliki list kres (višegodišnja).
Lako se uzgaja u zatvorenom prostoru, u pojedinačnim saksijama koje se stavljaju u posudu napunjenu vodom. Kasnije, kada stabljike razviju korene i nastanu novi listovi slobodno ih možete presaditi u baštu ili na neko drugo mesto kada prođu mrazevi.
Samo pazite, neka bude dobro zaliveno, kako biste osigurali brži rast. Nega potočarke u saksiji prilično je jednostavna, pod uslovom da se biljka čuva „mokra“. Svaki dan voda se menja kako bi se izbegle gljivične infekcije.
Seme potočarke možete posejati u saksije ili plastične čaše sa vlažnom zemljom na dubini od oko jedan centimetar. Posude održavajte vlažne, uverite se da uvek ima dovoljno vode.
Pitka voda sadrži mnoge minerale neophodne za rast potočarke. Odaberite posude koje će se uklopiti u veće posude. Sada popunite veću posudu sa vodom i postavite one manje sa zemljom unutra.
Neka vaša biljka dobija puno sunca ali i delimičnu hladovinu tokom vrućih popodneva. Potrebno je napomenuti da saksije ili plastične čaše moraju imati rupe za odvod vode, jer koren u stajaćoj vodi pati usled nedostatka kiseonika i može istruliti.
Dodajte dodatno kamenje na dnu kako se ne bi desilo ispiranje zemlje kroz odvod u dnu. Odaberite senovito mesto za ove zimzelene začinske biljke i pokrijte posudu dok seme klija
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com