Iako danas u zemlji imamo razgranate sisteme kablovskih provajdera, kao i dosta kanala koje možemo gledati koristeći običnu antenu, možda ste nekada poželeli da gledate strane kanale u sopstvenoj režiji.
Uz kupovinu adekvatne opreme to uopšte nije nedostižno. Najpre morate da rešite nekoliko dilema.
Trebalo bi da odlučite kakve programe želite da pratite. Ukoliko pored slobodnih (FTA – Free to air) kanala hoćete da gledate i kodirane (Pay TV) kanale, u startu ćete morati da se odlučite za uređaj koji će moći da ih dekodira. Oni se na tržištu mogu naći u više varijanata. Jedni su s fiksno programiranim kodovima, dok su drugi izrađeni s takozvanim CI (common-interface) slotom. Prijemnici sa CI slotom omogućavaju vam da promenite sistem kodiranja menjanjem smart kartice u njemu, a samim tim i praćenje više različitih programskih paketa. Naravno, sve to dodatno poskupljuje sistem.
Pored toga treba da odlučite i da li želite fiksiran ili motorizovan satelitski sistem, mada ovu dilemu i ne morate da imate pošto većina današnjih satelitskih prijemnika podržava takozvane dajsek motore. Dakle, možete fiksirati antenu i u prvo vreme pratiti programe s jednog satelita, a kasnije možete ugraditi motor.
Satelitski sistem sastoji se od: satelitske antene, konvertora i satelitskog prijemnika.
Kod nas su u upotrebi najčešće ofset satelitske antene, mada je još uvek moguće videti i njihove starije sestre – parabolične antene.
Da bi se antenom uhvaćeni talasi mogli pretvoriti u televizijski signal, neophodan je LNB (low noice block), takođe poznat i kao konvertor. Obično je reč o jednom uređaju, mada postoje i razne tvin sa dva i kvatro varijante sa četiri uređaja u jednom.
Signal sa satelita dolazi vertikalno i horizontalno polarizovan, a konvertor ima dva režima rada – na 13 volti za vertikalnu polarizaciju i 18 volti za horizontalnu. Signal (22 kiloherca) bira u kom će opsegu (donjem ili gornjem) prijemnik raditi.
Najčešće su kod nas u upotrebi univerzalni LNB konvertori, koji rade u opsegu od 10,7 do 12,75 GHz.
Uz već spomenuti satelitski prijemnik, antenu i konvertor, biće vam neophodan i antenski kabel, po pravilu, to je koaksijalni kabel impedanse 75 oma, i par f-konektora.
Montiranje i podešavanje antene nije komplikovano čak i bez pomagala kao što je detektor signala (sat-fajnder) i o tome ćemo govoriti u nastavku ovog teksta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com