Božuri su obožavani žbunovi predivnog kuglastog cvata. Taj zavodljivi cvet pun je simboličnog značenja – katkad je simbol prolaznosti, katkada ljubavi i naklonosti, nosilac blagostanja, časti, vrednosti i plemenitosti.
Božuri su načelno podeljeni u dve velike glavne grupe – grmoliki i zeljasti. Sade se duboko u plodno, humusom bogato tlo koje se neće brzo osušiti niti za vreme letnjih vrućina. Upravo je preplitka sadnja najčešća greška neiskusnih vrtlara pa im božuri ne uspevaju. Dakle, jako je važno zasaditi ih dublje od ostalog cveća. Zato je u proleće korisno prekriti tlo oko biljke malčem kako bi se sačuvala vlaga u tlu.
Vole mediteransku i umerenu klimu i delomičnu senku. Idealno tlo je lagana i mekana zemlja, bogata hranjivim materijama. Pre sadnje tlo treba obogatiti kompostom. Grmovima je potrebno puno prostora pa ako se sadi nekoliko grmova zajedno, preporučeni razmak je između 75 i 90 cm. Božur je cvet koji ne prolazi neopaženo. Njegove dimenzije, u kombinaciji s laticama poput svile svile ili baršuna, osvajaju svaki pogled.
Ova prekrasna biljka koja pleni svojim predivnim cvetovima vrlo je popularna u vrtovima. Samoniklo raste u Maloj Aziji i Evropi. Rod obuhvata zeljaste vrste visine od 0,5 do 1,5 m i drvenaste vrste koje narastu i do 2,5 m u visinu. Cvetovi, jednostavni ili puni, u zavisnosti od vrste, javljaju se u proleće i leto. Listovi su zeleni, razdijeljeni, s laganom primesom bronzane boje kada su mladi, a u jesen poprimaju crvenkast ton.
Može se saditi u veće cvetne posude i njima ukrasiti terase ili balkone. Pre sadnje dobro je tlo obogatiti vrtnim kompostom. Božuri mogu tolerisati laganu senku, ali će bolje rasti na suncu. Visoko rastuće vrste potrebno je podupreti na početku rasta. Zahtevaju puno prostora za rast te jedan od drugoga treba da budu udaljeni oko 75 do 90 cm. Božuri će stvarati velike cvetove ako pupove koji se nalaze na izbojima uklonimo.
Dobre vesti za sve koji ne žele da se puno zamaraju presađivanjem i negovanjem žbuna je da jednom zasađeni božur može ne istom mestu cvetati godinama. Nadzemni delovi u jesen odumiru, a u proleće ponovo teraju pupoljke iz korena koji je prezimio u zemlji. Božuri dobro podnose vrućine i nije ih potrebno mnogo zalivati, nego, kao što smo rekli, u startu duboko posaditi, prenosi Večernji list.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com