Kad je reč o uzgoju cveća u bašti, jedan od problema na koji se odmah nailazi jeste sam izbor cveća, žbunja i drugih hortikulturnih formi kojima bismo se bavili.
Uglavnom ih biramo tako što nam se dopadnu u nečijoj tuđoj bašti. Međutim, često se ispostavi da je "trava zelenija u tuđem dvorištu". Šalu na stranu, nije nam namera da u ovim tekstovima dajemo recepte i planove bašti, nego da vas pomalo upoznamo s vrstama koje se kod nas najviše uzgajaju i da eventualno pomenemo neke njihove specifičnosti.
U principu, u vrtu bi trebalo gajiti vrste primerene podneblju i klimi. Mogu nam uspeti i neke egzotične vrste, ali ih je često neophodno izmeštati zbog prezimljavanja.
Evo, dakle, nekih vrsta cveća, žbunja i drveća koje možemo da gajimo u svojim baštama.
Ljutić (Ranunculus) je cvet obično žute ili bele boje, a postoje i drugi varijeteti. Može biti jednogodišnja, ali i dvogodišnja vrsta. Ovo veoma dekorativno bilje cveta u aprilu i maju. Ljutić se sadi na sunčanom mestu i traži dosta vode. Dubina na kojoj treba posaditi gomolj je oko 10 cm, a može i pliće ukoliko ćete ga vaditi na jesen. Nekoliko sati pre sađenja potopite gomolj u vodu da biste podstakli klijanje.
Božur je višegodišnja biljka veoma rasprostranjena na našim prostorima. Uspeva na osunčanim mestima. Daje raskošne cvetove bele, roze i crvene boje. Cveta krajem maja i početkom juna. Zahvalan je za gajenje jer ne zahteva neku posebnu negu.
Još jedna popularna dekorativna forma u našim baštama je hortenzija (Hydrangea hortensis). Ova biljka potiče iz Kine i Japana. To je žbun koji naraste i do metar visine, ima jajasto lišće i vrlo lepe cvetove zbijene u loptaste cvasti na vrhu jednogodišnjih lastara. Cvasti su najčešće ružičaste ili bele, ali se može naći i plava i ljubičasta varijanta. Razmnožava se u rano proleće deljenjem korena ili pelcerima.
U narednom tekstu spomenućemo još neke vrste koje se često mogu videti u našim baštama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com