Vaša kuhinja može biti srce vašeg doma, ali može biti i nulta tačka za širenje ozbiljnih bolesti. To je zato što prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), 48 miliona ljudi svake godine oboli od bolesti izazvanih hranom, 128.000 ih se hospitalizuje zbog tih bolesti, a 3.000 umre od njih.
Bakterije se mogu širiti na bezbroj načina u vašoj kuhinji, a lekari kažu da može predstavljati opasnost kada se najmanje nadate – na primer, nakon što ste oprali sudove, piše Best Life.
Upozoravaju da je odlaganje posuđa dok je još mokro česta greška koja može dovesti do bolesti koje se prenose hranom. Srećom, postoji bezbedno i jednostavno rešenje za ovaj problem. U nastavku saznajte kako da zadržite bakterije podalje dok perete suđe i zašto je to toliko važno.
Odlaganje mokrog posuđa može dovesti do bakterijske kontaminacije
U industriji usluživanja hrane, slaganje jela bez potpunog sušenja poznato je kao ‘mokro gnježđenje’. Stručnjaci kažu da ova praksa može biti opasna, jer dugotrajna vlaga može da podstakne rast bakterija i drugih klica. „Mnogi se ljudi fokusiraju na što efikasnije pranje posuđa kako bi uklonili vidljive ostatke hrane, ali takođe je važno pažljivo osušiti posuđe kako bi sprečili razvoj bakterija i drugih klica na površinama posuđa“, kaže Keli Džonson-Arbor, dr. med., lekar medicinske toksikologije i medicinska direktorka u Nacionalnom centru za otrove. Ona dodaje da FDA Food Code zahteva od restorana da suše posuđe, pribor za jelo i drugu opremu za posluživanje hrane na vazduhu umesto da ih suše krpama ili odlažu mokre.
Što duže ostavljate posuđe mokro, ono postaje više kontaminirano
Džonson-Arbor napominje da ako koristite sveže oprano posuđe koje nije potpuno osušeno, „rizik od prenosa bolesti verovatno je nizak“. Međutim, oprano posuđe koje je ostalo mokro duže vreme može sadržavati opasne stope bakterija, kaže ona. „U jednoj studiji iz 2001. istraživači su merili rast bakterija na prljavim, na vazduhu osušenim i mokrim tanjirima pronađenim u bolničkoj kuhinji. Istraživači su otkrili da su na vazduhu osušeni tanjiri sadržali slične nivoe bakterija kao i mokro ugnježđeni tanjiri tokom prvih 24 sata nakon pranja. Međutim, do 48 sati nakon pranja, mokro ugnježđeni tanjiri sadržali su značajno više bakterija nego na vazduhu osušeni tanjiri , što sugeriše da produženo mokro gnježđenje posuđa može biti faktor rizika za rast i prenos bakterija“, objašnjava ona.
Ovo su vrste bakterija koje se obično nalaze na mokrom posuđu
Postoji nekoliko vrsta bakterija koje će verovatno kontaminirati vaše posuđe ako ga ne osušite. „Posuđe verovatno sadrži klice koje se obično nalaze u rukama i ustima ljudi koji ga koriste. Takve bakterije uključuju Staphylococcus i Streptococcus vrste“, kaže Džonson-Arbor, dodajući da one mogu uzrokovati razne bolesti kod ljudi, uključujući rane, kožu infekcije i sepsa. „Posuđe koje se koristi u bolnicama, staračkim domovima ili drugim medicinskim ustanovama može sadržavati druge klice, uključujući bakterije koje uzrokuju bolesti ili gljivične vrste kao što je Candida auris, ako se ne dezinfikuje i ne osuši na odgovarajući način“, dodaje ona.
Ovo je najbolji način za sušenje posuđa
Iako sušenje posuđa krpom može brzo eliminisati vlagu, Džonson-Arbor kaže da je najbolji način za sušenje posuđa da ga temeljno osušite na vazduhu na rešetki. „Korišćenje peškira za sušenje posuđa može proširiti klice na čiste površine posuđa, a mokro gnježđenje stvara vlažnu okolinu između posuđa u kojem klice mogu rasti i napredovati“, kaže ona. Zapravo, prema studiji iz 2013. objavljenoj u International Journal of Environmental Research and Public Health, bolesti koje se prenose hranom, kao što su E. coli i Salmonella, mogu živeti na krpama za posuđe 48 sati ili više. Istraživački tim primećuje da dok 92 posto potrošača koristi kuhinjske krpe i sunđere kao deo svoje rutine čišćenja posuđa, samo devet posto ih menja svakodnevno, brzinom koja bi smanjila bakterijsku kontaminaciju. U međuvremenu, korišćenje samostojeće police pruža sterilnije okruženje za sušenje posuđa, manje sklono kontaminaciji, prenosi Večernji list.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com