Visteriju ste do sada viđali na filmovima, ili kod iskusnih baštovana koji su se svojski potrudili da im ova biljka uspe. O njenoj impozantnosti svedoče njene slike, a tajna uspeha uzgajanja visterije, jeste strpljenje.
Može da dostigne visinu od 6 do 20 m, pa čak ima i primera gde je i viša od 20 m. Njen najlepši deo i razlog zbog kog je mnogi vole, jeste cvet u obliku klipa grožđa koji graciozno pada sa grane. Otuda i potiče kolokvijalni naziv za ovu biljku “plava kiša“, mada postje i vrste bele i roze boje.
Visterija cveta u maju i junu, a oko cveta se širi izuzetno opojan miris koji privlače pčele i druge insekte. Nakon cvetanja, na mestima gde se nalazio cvet, formiraju se plišane i duge mahune koje se zadržavaju na granama tokom zime, pa predstavljaju ukras ove biljke čak i kada ne cveta.
Pošto visterija godišnje može da poraste i do 3 m u visinu, ona vremenom postaje masivna i teška, pa joj je potreban dovoljno čvrst oslonac za penjanje. Za to može da vam posluži bilo kakva rešetka ili pergola.
Poput drugih puzavica i penjačica, visterija se sadi kako bi prekrila pergolu, ogradu ili zidnu površinu. Preporuka je da se sadi porede drugih objekata u dvorištu, ali nije najbolje rešenje posaditi je blizu kuće, jer ima veoma jak koren.
Što se tiče nege, visterija nije previše zahtevna, pa može da raste i u siromašnom zemljištu. Ipak, svakako će lepše uspevati na dobro dreniranom tlu koje prima dovoljnu količinu vode. Visterija voli osvetljen prostor i može da bude direktno izložena suncu, ali bi bilo dobro da je koren biljke u hladu. Ukoliko nemate osenčenu tačku u svom vrtu, zaštitite koren visterije drugim biljkama koje ćete posaditi okolo. Neka te biljke budu visine minimum pola metra.
Prvi cvetovi se očekuju nakon dve do tri godine od sadnje, kada biljka stasa, raširi se i ojača, a u toku prve godine, neophodno je da je zaštitite preko zime. Zalivajte biljku redovno, jer će u suprotnom davati malo cveta. Orezivanje se obavlja nakon cvetanja, a grane se tom prilikom skraćuju do pola. Ukoliko se desi da biljka ne procveta u proleće, uzmite makaze u ruke i krenite sa orezivanjem biljke. Sve duge grane skratite, pa u jesen ponovite ovo sa istim granama. To znači da će od prvobitne dužine ostati samo jedna četvrtina grane. Na krajevima izdanaka koje ste skratili pojaviće se pupoljci koji će naredne godine procvetati.
Visteriju možete oblikovati i kao drvo, a kako biste to postigli, neophodno je da prvih nekoliko godina nakon sadnje biljke preplićete grane, odnosno da ih umotavate u spiralu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com