Svetlost nam je neophodna za život i rad. Iako nam nije namera da se bavimo medicinskim aspektima ovog problema, dobro je znati da svetlost (odnosno, njen nedostatak) uveliko može da utiče na naše zdravlje.
Treba biti svestan toga da se, na primer, vitamin D u ljudskom organizmu sintetiše uz pomoć Sunčeve svetlosti. U današnjim uslovima životni tempo diktira rad u zatvorenim prostorima, a to za rezultat ima manjak vitamina D i slabljenje imuniteta.
Boravak u zamračenom prostoru kod većine ljudi izaziva loše raspoloženje. Ne bi bilo čudno kada bi stalni boravak i rad u prostorijama s malo svetla izazivao i neku vrstu depresije, a uz stres s kojim se svakodnevno susrećemo to definitivno ne pomaže našem zdravstvenom stanju.
Dnevno svetlo na prirodan način smanjuje razvoj bakterija i virusa. Na dnevnom svetlu grinje ne mogu da prežive (o tome je već govoreno).
S druge strane, zbog pojačane aktivnosti Sunca i visoke insolacije, u zatvorenim prostorima se štitimo od neželjenih dejstava istog tog neophodnog dnevnog svetla.
U poslednje vreme, zbog sve popularnije priče o energetskoj efikasnosti, arhitektonska rešenja za radne prostore pokušavaju da dovedu što više dnevne svetlosti u njih. Tu se vodi računa i o izboru materijala koji bi bio delimična zaštita od neželjenog zračenja.
Ako ste trenutno u radovima na adaptaciji životnog prostora, dobro razmislite i o tome kolika količina dnevnog svetla vam je potrebna u kući. Ukoliko vam finansije to dopuštaju, ugradite veće prozore ili napravite svetlarnike i tako poboljšajte osvetljenje u sopstvenom životnom prostoru.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com