Hemikalije koje se koriste u proizvodnji savremenog posuđa, prilagođenog pripremanju brzih jela i domaćicama koje imaju sve manje vremena za kuvanje, mogu biti veoma opasne po zdravlje, upozoravaju stručnjaci.
„Štetnost nelepljivih premaza, poput teflona je dokazana, pogotovo kad se zagreva na visokim temperaturama duže od tri minuta. Efekat koji proizvodi naziva se ‘teflonska’ ili ‘polimerna groznica’“, ukazala je Jelena Milić, naučni saradnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Milićeva je za Radio Beograd 1 podsetila da se nekada koristio teflon na bazi hemikalije sa oznakom PFOA, koja je kasnije zabranjena.
Na svakom teflonskom proizvodu sada piše PFOA free. U novije vreme za teflonske premaze se koristi hemikalija politetrafluoroetilen (PTFE), a Milićeva upozorava da je to i dalje vrsta teflona i da je treba izbegavati. Ko poseduje takvo posuđe mora biti pažljiv i obavezno da ga izbaci iz upotrebe ako je oštećeno.
Sve veći broj domaćica, pa i profesionalnih kuvara koristi silikonske kalupe i pribor. Jelena Milić je kazala da silikon nije opasan, ako se proizvodi odgovorno, a to znači da mora da se temperira u toku proizvodnje kako bi se oslobodile sve toksične materije, pre dodira sa hranom.
Zato bi, za svaki slučaj, pre prve upotrebe, trebalo grejati silikonske posude na 200 stepeni, četiri sata, otvoriti prozor da se dobro provetrava i nakon toga se mogu bezbedno koristiti.
U poslednje vreme popularno je i keramičko posuđe. Ako je prava keramika onda to spada u bezbednije alternative, poput staklenog, odnosno vatrostalnog, livenog, tučenog ili posuđa od inoksa.
Ako je reč samo o premazu, on se ponaša kao i drugi. Vremenom spada i završava u hrani koju jedemo, pa takođe predstavlja rizik, dodala je Milićeva.
Oprezno i sa mikrotalasnom rernom
Ona je upozorila i na sve češću upotrebu mikrotalasne rerne.
„U nju ide keramičko ili stakleno posuđe. Plastika se ne sme stavljati jer se ona ne ponaša dobro kad se zagreva, niti kada se u nju stavlja vruća, masna ili kisela hrana“, rekla je Milićeva.
Posuđe se ne kupuje svaki dan, pa bi zato trebalo da se malo potrudimo. Preporuka je da se koristi aplikacija Scan For Chem. Pomoću nje može da se pošalje zahtev proizvođaču, distributeru ili uvozniku sa pitanjem da li proizvod sadrži potencijalno opasne supstance. Zakonska je obaveza da se na njega odgovori, preneo je RTS.
„Kontrola posuđa na našem tržištu, kako uvoznog, tako i domaćeg, regulisana je Zakonom o predmetima opšte upotrebe. Predviđen je godišnji nadzor i on se obavlja, ali je pod znakom pitanja da li je taj monitoring dovoljan da pokrije celo tržište“, navela je Jelena Milić.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com