Na razvoj useva, bilo da se radi o voću i povrću ili o cveću, u velikoj meri utiču spoljni faktori, poput vremenskih prilika, korova i sličnog.
Malčiranje zemljišta je sjajna metoda koja štiti biljke od spoljnih faktora svake vrste.
Prirodni malč može da predstavlja i vrstu đubriva, pa njegovim posipanjem možete da obogatite sastav zemljišta i, zavisno od vrste biljke, da pojačate njen rod i za 50 odsto. Malčiranje, takođe, može da vam pomogne i da ulepšate svoj vrt, jer daje uredniji izgled.
Prvenstvena uloga malča jeste zaštita zemljišta, a posebno podzemnog korena biljke od niskih temperatura, ako se koristi u hladnijem periodu godine. Na taj nalin, drastično se smanjuje verovatnoća da će biljka uvenuti usled mraza i hladnoće. Ukoliko se, pak, koristi leti, malč obezbeđuje vlagu jer upija vodu od zalivanja, pa štiti biljku od sušenja usled previsokih temperatura.
Zahvaljujući malčiranju, rešićete se i korova, jer njegove semenke ispod malča neće dobijati dovoljno sunčeve svetlosti, pa će tako sporije i rasti. Ovo sprečava njihov opstanak, dok vaše cveće i usevi neometano rastu.
Ova tehnika smanjuje i spiranje hranljivih materija jer ih drži bliže korenu biljke, poboljšavajući njeno fitosanitarno stanje i sprečavajući prisustvo bakterija i drugih štetnih mikroorganizama.
Šta se koristi za malčiranje?
Svakako su preporučljivi prirodni materijali, ali s obzirom na to da oni nisu uvek dostupni, to donekle otežava njihovu upotrebu. Za pravljenje malča, od prirodnih materijala se najčešće koriste kora drveta, pokošena trava, slama, lišće, borove iglice, piljevina, kompost…
Pokošena trava se stavlja u sloju 1-4 cm oko biljke. Ona na prirodan način obogaćuje zemljište hranjivim materijama poput azota, smanjuje pucanje plodova, pa je preporučljivo da je koristite u proizvodnji paradajza i plavog patlidžana. Jedina mana je to što duga primena slame povećava kiselost zemljišta.
Slama je korisna zato što odbija sunčeve zrake prema biljkama, dobro upija i čuva vodu i dobar je izolator. Jednostavna je za korišćenje i lepo izgleda.
Ukoliko se odlučite za malčiranje suvim lišćem, nanesite ga u sloju od 5 do 8 cm. Izbegavajte listove hrasta i oraha jer ove dve biljke sadrže otrovne supstance, koje mogu naškoditi biljkama. Kora drveća se takođe koristi, a ona daje zaista lep i uredan izgled svakom zasadu. Njena mana je to što privlači glodare.
Od veštačkih materijala, možete koristiti plastičnu foliju ili šljunak za malčiranje. Šljunak je koristan zato što će držati glodare dalje od vaših zasada. Sa druge strane, plastična folija, koja se danas i najčešće koristi za malčiranje, štiti zemlju i biljke od visokih i niskih temperatura i od korova, ali ne hrani tlo i ne razgrađuje se.
Nedostaci malčiranja
Pre svega, istina je da, ako imate veliku baštu, treba da izdvojite veću svotu novca, ako ne možete sami da napravite prirodan malč. Porede toga, malčiranje, kako smo napisali, obezbeđuje veću vlažnost zemljišta, što nekim biljkama ne pogoduje. Takođe, tome može da doprinese i malč koji podiže kiselost zemljišta, a ne pogoduje ni biljkama koje vole visoke temperature.
Ukoliko se malč pospe previše blizu biljke, može doći do pojave gljivica ili truljenja biljke. Prirodni malč može, kako smo naveli, da privuče pojedine glodare ili puževe, naročito kad je vlažam, a može da ima i neprijatan miris.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com