Proleće kalendarski uskoro stiže, a ono u bašte i na balkone donosi radost boja i mnoštvo rascvetalog cveća. Ako tek počinjete s baštovanstvom, donosimo pregled lukovičastog i semenastog cveća koje može da ukrasi i vaš vrt ili saksije na balkonu.
Dok ostatak prirode još miruje nakon zimskog razdoblja, lukovičasto i gomoljasto cveće biće u centru pažnje svojim najčešće zelenim listovima i cvetnim glavicama intenzivnih boja. Posađene u grupicama i različitim kombinacijama boja ponudiće prelepe cvetne detalje. Neke od njih naći će svoje mesto kao rezano cveće u prigodnim aranžmanima i buketima za ukras unutrašnjeg prostora.
Lale
https://www.instagram.com/p/Cag9dLEJuPb/
Lukovice lala u vrtu sade se od septembra do novembra na dubini od 10 do 25 cm u grupama. Mogu da ostanu u tlu, a najbolje im odgovaraju plodna skoro suva zemlja i sunčani položaji. Lukovica je kruškolika ili jajasta, ravna s jedne, a zaobljena s druge strane. Sorte lala podeljene su na rane i kasnije, prema visini, obliku i boji cvetova. Mogu biti od 20 do 70 cm, a cvetovi jednostruki, dvostruki, jednobojni, dvobojni ili višebojni. Ako ste propustili jesenju sadnju, još nije kasno.
Frezije
https://www.instagram.com/p/CagzQL6gvf4/
Iz lukovica frezije rastu po 2-3 cveta, svaki se sastoji od 8 i više kruničnih listića koji su srasli u osnovi, a formiraju levkastu formu. Sorte dolaze u žutoj, ciklama, ružičastoj, ljubičastoj i beloj bolji, a krasi ih intenzivan i prijatan miris. Cvetna drška dužine je 60-80 cm, a listovi su uski i dugi. Cvet frezije često se koristi u uskrsnim aranžmanima. Lukovice se sade u jesen, a ne vole previše mokro tlo i preveliku vlagu. Naravno, ako se tek sad bacate u akciju – nije kasno!
Šafran
https://www.instagram.com/p/Cafs6OHNJXJ/
Zvonasti cvetovi dolaze u beloj, žutoj, ružičastoj, ljubičastoj i plavoj boji. Sorte se najčešće razlikuju za krupnoći cveta, a oplemenjivanjem više je ljubičastih i belih cvetova. Šafrani su ukras okućnica, javnoga zelenila, a sade se i u lončanice u domovima. Lukovice se sade na otvorenijim sunčanim položajima u lako rastresito, najbolje peskovito tlo, vrlo često i u kamenjare. U rano proleće prihranjuju se azotnim đubrivom, piše vecernji.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com