Božur je biljka koja je među najzaslužnijima za održavanje, a njegovi raskošni cvetovi su najlepši ukras bašta i domova. Ako ga uzgajate u bašti ili u saksiji, sledeće godine božur će vas oduševiti svojim krupnim, mirisnim cvetovima, a cvetaće i narednih petnaestak godina. Veruje se da božur ženama donosi sreću i prosperitet celoj porodici. Određeni oblik božura, poznat i kao „biljka Paeonia“, vekovima je deo istočne tradicionalne medicine i smatra se biljkom koja tera negativnu energiju i zle duhove.
Zanimljive činjenice o cvetu božura
Ova biljka veličanstvene lepote i mirisnog cveća divan je ukras bašte, a potiče iz Kine, gde je prvi put uzgajana u kraljevskim vrtovima. Iako je jedna od najstarijih gajenih cvetnica, božur (Paeonia officinalis) je u Evropu stigao tek pre dve stotine godina, a zasluženu popularnost uživa tek poslednjih decenija. Spada u višegodišnje, što znači da će vas od trenutka kada je posadite očaravati svojom lepotom najmanje narednih 15 godina.
Cvet mu je krupan, prost ili pun, ponekad prelazi 15 centimetara u prečniku, sa laticama koje mogu biti bele, ružičaste, žute, ružičaste, crvene i ljubičaste, dok je plod u obliku vrećice sa krupnim semenkama. U zavisnosti od vrste, cvetaju od sredine maja do sredine juna, što traje oko mesec dana, a prelepe krošnje, koje su, inače, omiljeno rezano cveće, dugo ostaju sveže u vodi.
Veruje se da božur ženama donosi sreću i prosperitet celoj porodici. Određeni oblik božura, poznat i kao „biljka Paeonia“, vekovima je deo istočne tradicionalne medicine i smatra se biljkom koja tera negativnu energiju i zle duhove, prenosi Stil Kurir.
Vrsta božura
Zeljasti božur ima zelene izdanke koji u jesen i proleće ponovo izbijaju iz korena, a rastu do metar. Žbunasto – drvenasta vrsta dostiže visinu i do jedan i po metar, a dolaskom hladnijih dana lišće joj se suši i opada, kao kod svake listopadne biljke. Svake godine na tržištu se pojavljuju desetine novih hibrida, bilo da su zeljasti ili drvenasti božuri.
Kako posaditi božur?
Božur je cvet koji uspeva na plodnom zemljištu sa blago kiselim reakcijama i umerenom vlažnošću vazduha. Otporan je na niske temperature i dobro prezimi u našoj klimi.
Najbolje vreme za sadnju u bašti je rano proleće ili od sredine septembra do oktobra, dok se mladi izdanci mogu saditi u kontejnerima tokom cele godine. Drveni božuri se postavljaju u jame dubine oko 50 cm, širine do 70 cm, na čije dno se postavlja drenažni sloj debljine 20 cm, a zatim se stavlja kvalitetan humus na koji se stavlja đubrivo, pa ponovo zemlja. Za drvenaste božure karakteristično je da od sadnje do cvetanja prođe nekoliko godina, za razliku od zeljastih božura, koji cvetaju sledeće sezone, pod uslovom da se ne sade preduboko, jer u tom slučaju uopšte neće formirati pupoljke.
Kako se razmnožava božur?
Božur se može razmnožavati iz semena, koji, međutim, sporo klija, pa su potrebne dve do tri godine da bi se dobila biljka koja će procvetati tek pet godina nakon setve. Stoga se ovaj način stvaranja mladih izdanaka retko koristi. Zeljasti božur se razmnožava deobom, svake četvrte godine, u rano proleće ili u ranu jesen nakon što lišće uvene.
Prvo morate pažljivo ukloniti zemlju, zatim isprati bokor i podeliti ga oštrim nožem, pazeći da svaki deo ima tri gornja pupoljka. Podeljeni koreni se sade na udaljenosti od najmanje jednog metra. Drveni božur se razmnožava reznicama (kada biljka cveta) ili kalemljenjem (u avgustu). Božur ne zahteva nikakvu posebnu negu: ako se posadi na pogodno mesto, iz godine u godinu će imati sve veće i bujnije cvetove.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com