Više od ukrasa: Ovih sedam prelepih cvetova posadite u svom vrtu, veruje se da donose sreću

Cveće ulepšava vrt, transformiše ga u opuštajuću cvetnu oazu, određene biljke takođe mogu blagotvorno da deluju na zdravlje, a za određene sorte cveća smatra se da donose sreću. ‘Neke cvetnice smatraju se srećnima iz različitih razloga, od mitskih verovanja pa do korišćenja u medicini ili samo zbog čiste lepote’, kaže Kejt Karam, pejzažni  arhitekta.

I na sreću svih onih koji vole baštovanstvo, ove lepe biljke koje donose sreću nije teško nabaviti, ali ni uzgajati. Zato ako želite dodati malo sreće svojoj bašti – i životu – pokušajte da posadite ovih sedam lepotica u vrtu.

Neven

Često povezan s Devicom Marijom, neke religije smatraju neven efikasnom zaštitom od zlih duhova. Drugima pak cvet nevena simbolizuje ćup zlata na kraju duge. Potrebno mu je puno svetlosti, kao i dobro drenirano tlo, a cvetaće od proleća do prvog jesenskog mraza, piše Tportal.hr.

Ruža penjačica Cecile Brunner

Ova ruža je omiljena sorta rezanog cveća, naročito kada je reč o minijaturnim buketima, a možda je upravo to dovelo do toga da posluži kao asocijacija za sreću. Mali šiljasti pupoljci otvaraju se mirisnim svetloružičastim dvostrukim cvetovima najčešće u kombinaciji dve boje, tamnije i svetlije. Kao penjačica, savršen je izbor za vrtnu rešetku ili senicu, a treba je posaditi na mestu koje je većinu dana osunčano i pokriti kompostom. Što se tiče zalivanja, dovoljno je raditi to jednom nedeljno, ali tokom ekstremnih vrućina ipak je malo češće zalivajte.

Hrizantema

U kineskoj kulturi hrizanteme se poklanjaju starijima kao simbol dugovečnosti i sreće. Zlatne hrizanteme mogu biti posebno srećne, jer se smatra da predstavljaju bogatstvo i prosperitet. Za optimalan rast posadite ih u dobro drenirano tlo, na mesto koje ima puno svetlosti. Nakon toga pripazite da tlo bude uvek vlažno, a zalivajte kada se gornja dva centimetra zemlje osuše.

Božuri

Ovi ogromni cvetovi predstavljaju ljubav, plodnost, sreću i uspeh. Kejt Karam ističe vrstu božur Itoh, a izdvaja se žutim cvetovima elegantno ukrašenim rumenilom u boji lavande i ružičaste nijanse. Naime, s vremenom žuta i ružičasta izblede u bledobelu ostavljajući sredinu obojenu tamnocrvenom nijansom. Kako biste uspešno uzgajali božure, posadite ih u obogaćeno, blago kiselo, dobro drenirano tlo, s krošnjama tik ispod nivoa tla. Pazite da ih redovno zalivate.

Azaleja Zlatni zalazak sunca

Azaleje se povezuju s obiljem, posebno u pogledu lepote ili inteligencije. Ali azaleje ‘Zlatni zalazak sunca’ posebno su izdržljiva sorta, što ih čini savršenim izborom za neiskusne vrtlare kojima je potrebno malo početničke sreće. Ova vrsta azaleje uspeva na humusnom, kiselom, dobro dreniranom tlu. Potrebno je zaštititi je od jakog izlaganja svetlosti tokom letnjih meseci i zalivati duboko i redovno prvih nekoliko sezona rasta kako bi se uspostavio korenski sistem.

Amarilis

Kako navode stručnjaci za cveće, viktorijanci su povezivali amarilis sa snagom zahvaljujući njihovoj visini i četvrtastim stabljikama. Ova biljka takođe predstavlja uspeh, a ponekad se poklanja kao poklon za određena životna dostignuća. Dok se amarilis često uočava u vreme oko Božića, prelepi crveni, a ponekad i ružičasti ili beli amarilisi svoje cvetanje započinju u cvećarama u obliku lukovica sredinom jeseni. Kako biste posadili amarilis, stavite ga u saksiju  koja je do 15-20 cm napunjena kvalitetnom mešavinom zemlje. Tako zasađenog, stavite ga na mesto s jakim, ali indirektnim svetlom i umereno zalivajte.

Tajanstvena gardenija

Poput azaleja, sve gardenije predstavljaju sreću, ali vam ona uopšte neće biti potrebna kako biste uzgojili ovu sortu. Ova vrsta gardenije svojim karakteristikama nadmašuje srodnike, a njeni veliki beli cvetovi i sjajno zimzeleno lišće predstavljaju ukras baš svakog prostora. Preporučljivo je posaditi je blizu ulaza u kuću ili pak blizu mesta na kojem se najčešće odmarate kako biste mogli da uživate u njenom slatkom i opojnom mirisu. Samo se pobrinite da je zasađena na bogatom, blago kiselom i dobro dreniranom tlu.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com