Mnogi će se složiti s time da su lepe magnolije zaista najdivniji ukras svake bašte, a njihova veličina varira od velikih stabala do gustih grmova, tako da postoje opcije koje odgovaraju svima.
Manje je poznato to da su magnolije drevne biljke. Naučnici smatraju da su se pojavile i pre pčela te da su se cvetovi postupno prilagodili da bi se postiglo uspešno oprašivanje, prenosi Tportal.
U rod magnolija ubrajamo više od 200 vrsta cvatućih listopadnih i zimzelenih grmova i stabala.
Magnolija nije zahtevna za uzgoj, a najbolje će uspevati na sunčanom i svetlom mestu u bašti. Bez problema se prilagođava i laganoj polusenci, a najviše joj odgovara tlo blage ili srednje kiselosti. Ovu biljku potrebno je dodatno zaštititi od jakog vetra te za vreme zimskih meseci i temperatura ispod nule.
Idealno vreme za presađivanje magnolije je rano proleće, kada su i vremenski uslovi najpovoljniji, ali oprezno to radite da se koren biljke ne bi oštetio. Magnolije cvetaju u proleće ili leto, a u hladnijim mesecima proleća cvetni pupoljci mogu se smrznuti.
Ovim lepim biljkama potrebno je malo pažnje nakon što ih posadite sve dok rastu u odgovarajućim uslovima. Međutim, kada se uzgajaju u kontejnerima, potrebno ih je redovno zalivati i hraniti tokom vegetacijske sezone. Treba ih saditi podalje od drugih biljaka u vrtu da bi došle do punog izražaja, a idealno vreme za to je mesec april.
S orezivanjem ne treba preterivati jer nakon reza teško ponovo mogu rasti pa gube lep oblik krošnje.
Saveti za kraj: listovi mogu ukazivati na određene probleme u uzgoju magnolija pa ako su npr. žuti, to može biti uzrokovano prekomernom kiselost. Smeđe lišće može biti uzrokovano sušom, a pocrneli cvetovi ili pupoljci znak su oštećenja od mraza, što često pogađa magnolije koje rano cvetaju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com