Veliki broj ljudi je danas jednostavno pretrpan obavezama, u toj meri da im se čini da od silnih obaveza ne stižu da žive. U suštini, to je vrlo precizan opis situacije, pa bi trebalo pokušati da se stanje promeni.
To stanje ne bi trebalo brkati s onim kada imate puno obaveza, ali vam zapravo prija što je tako, jer vam takav način života daje osećaj da vam je život ispunjen. Ne bi ga trebalo brkati ni s kriznim periodima koji naiđu u svačijem životu, periodima kada ne znate gde vam je glava i osećate se preopterećeno, ali znate da je to privremeno i da će se stvari smiriti kad kriza (poslovna, porodična…) prođe. Govorimo o stanju kada osećate da ne znate gde vam je glava u toj meri da se greške tipa izađete iz kuće s tašnom u jednoj a kesom za đubre u drugoj ruci i na posao stignete s kesom za đubre (tašna je završila u kontejneru) uopšte ne dešavaju retko, i ništa u toj situaciji vam ne prija, samo se osećate konstantno iscrpljeno.
Kad takvo stanje stalno traje, jedan od problema je što fizički upropašćavate sopstveno zdravlje, jer vam se redovno dešava da ne spavate dovoljno, ne vežbate dovoljno i neredovno se hranite (ko bi još na sve to mislio?). Plus se osećate iritirano, frustrirano, besno, sagorelo, ni depresija nije retkost. Neka istraživanja pokazuju da je čak 50 do 80 procenata svih oboljenja na ovaj ili onaj način povezano s previše stresnim životom. Obavljate toliko obaveza da više i ne zastajete da razmislite da li je to što radite zaista vredno truda, prosto „namestite“ sebi neuspeh time što preuzmete previše obaveza, ne stignete sve da izvršite i onda se optužujete zbog toga.
Odnosi sa svima oko vas postaju sve lošiji, jer nemate dovoljno energije za prijatelje i porodicu (razumeće vas oni – hoće, ali dokle?), konstantno jurcanje postaje zamena za međuljudske odnose, sitnice koje zahtevaju vašu pažnju sad odmah (a takvih stalno ima) čine da zaboravite na ono što vam je u suštini mnogo važnije. Ljudi koji stalno nešto zahtevaju, konstantni zahtevi u poslednjem trenutku, stalna zivkanja telefonom, krivicom ispunjeni odgovori na molbe vaših voljenih čine da stalno samo reagujemo i da se koncentrišemo na preživljavanje, a ne na život.
Šta je uzrok takvom ponašanju? Pretrpanost obavezama je postala vrlina. Divimo se ljudima koji su u stanju da urade nehumano mnogo. Jedna od najcenjenijih osobina danas je sposobnost da se što je moguće više stvari uradi u najkraćem mogućem roku – ili i brže (kvalitet urađenog postaje znatno manje bitan od kvantiteta). Tu je i moderna tehnologija – ona nam obećava više slobodnog vremena, ali nam i omogućava (recimo, mobilni, faksovi i laptopovi) da u svakom trenutku obavimo neki poslić, a kad je mogućnost tu, osećamo se besposlenim i lenštinama neradničkim ako je ne iskoristimo. Ipak, glavni krivci nisu ni društvo ni moderna tehlonogija, već mi sami. Sutra pročitajte zbog čega, kao i predloge kako da svoj obavezama pretrpani život promenite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com