Umesto komentara na neprestano insistiranje zvanične kulture na ideji večite mladosti i lepote, evo nekoliko kraćih saveta kako načiniti omanju diverziju:
Otvorite li bilo koji ženski časopis, na vas će navaliti gomila uputstava o tome šta da uradite da bi vam:
1 – nestale bore
2 – manje se videli podočnjaci
3 – nestao celulit, a da, pri tom, vi preživite njegovo uništenje
Sažeto u tri reči, svi ti saveti znače samo jedno – strah od starenja. Sasvim nepotreban, ako se stvar sagleda iz nekog drugog ugla. Ukoliko godinama niste primenjivali nijednu od tih korisnih smernica, a još ste i jeli šta god ste poželeli i u svakoj prilici, bez potonjeg skakanja, trčanja ili vožnje bicikla (po putu pokajanja od prežderavanja), možda vam se sasvim prirodno desilo da ostarite pre svojih prijateljica.
Šta je prednost tog stanja? Ako se više ne dopadate pripadnicima suprotnog pola, nastupa olakšanje usled izlišnosti truda da ih očarate. Prirodno je da se i vama u zrelom dobu retko ko stvarno i iskreno dopada, pa čemu onda napor…
Zatim, ako već dovoljno „staro“ izgledate, možda će vam neki dobro vaspitani tinejdžer (nešto poput poslednjeg Mohikanca) ustupiti mesto u prepunom autobusu. Ukoliko ste dovoljno gunđavi i neprijatni, može se desiti da vas ostavi na miru i vaša bliža okolina sa gomilom sitnih zahteva i zadataka koje ste godinama ćutke obavljali, i to bez ijedne reči.
Starost je jedno prekrasno oslobađanje od društvenih kvazinormi i raznoraznih prepreka. Ona je, takođe, odgovor na pitanje koje mnoge godinama muči – kako bi život trebalo da izgleda. On, naime, izgleda baš onako kakav sada jeste i zašto onda ne biste rizikovali i – zavoleli ga?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com