Azbuka neverbalnog ponašanja (1)

Reči nisu uvek dovoljne da u potpunosti prenesu emocije, stavove i mišljenja; u to se svako od nas uverio više puta. Da su pokret i mimika važan deo ekspresije u ponašanju, nije činjenica podložna sumnji – setite se samo ispita na kojem vas je profesor oborio samo zbog toga što ste izgledali nesigurno ili uspešnog flerta na koji ste se odlučili primivši dovoljan broj pogleda, osmeha i drugih elemenata mimike/gestikulacije od strane željene osobe.

Čak i kada smo ih svesni, neverbalni elementi ponašanja često su izvan naše kontrole. Radi uspešnije komunikacije i postizanja ciljeva, ponekad treba ne samo upravljati sopstvenim „jezikom tela“ već i posedovati umeće da se rastumače gestovi drugih. Poznavanje nekih osnova neverbalnog komuniciranja značajno je u brojnim situacijama – kada želimo da sebe prikažemo kao sigurne i ubedljive ili da na vreme otkrijemo ako nam neko govori jedno – a misli drugo.

Iako gestovi nisu univerzalne prirode (jedan isti pokret može da znači nešto sasvim suprotno u drugoj kulturi), određene ekspresije (pokreti, stavovi, mimika) ipak imaju manje-više prepoznatljivo značenje; osobe koje stoje pogrbljeno, ne prave široke (niti nagle) gestove i drže skupljena ramena, na primer, većina ljudi klasifikovala bi kao nesigurne.

Za svoj ubedljiv stav treba da usvojite neke od sledećih karakteristika – stajati uspravljeno, raširenih (ne ukočenih ramena), sa pravim vratom i podignutom glavom; valja voditi računa o ritmu govora i intonaciji glasa… Pokreti ruku takođe odaju stepen u kojem se osoba oseća sigurno ili, naprotiv, uplašeno: nervozna i brza (trapava) gestikulacija ukazuje na neki „unutrašnji problem“, dok aktivno praćenje priče gestovima sugeriše kako je osoba sigurna u to što govori, a ujedno otvorena za komunikaciju – ekstrovertne prirode.

U slučaju da zaista želite da unapredite svoj stav, postoji nekoliko stvari koje možete postići prostom vežbom. Pokušaj da ono što pričate bude sugestivnije dobro će se završiti ukoliko svoj govor propratite smirenim a ubedljivim gestovima: „veličina“ pokreta tako može da prikaže značaj koji pridajete stvari koju tvrdite, dok gestovi sa obe ruke mogu da daju jači akcenat izgovorenom. Mimika lica je možda najsugestivniji deo neverbalnog aparata: ako planirate da održite neki govor/izlaganje na poslu, najbolje je da to probate ispred ogledala i kritički ocenite svoje gestove.

U narednom članku: kako uspešno tumačiti tuđu neverbalnu ekspresiju.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com