Mnogi danas imaju puno obaveza – a nije posebno retko ni da ponekad osetite veliki bes zbog toga što ste pretrpani poslom. Problem je kada osećate da ste konstantno preplavljene besom.
Ovo se ne dešava samo kada ste pretrpani obavezama od kojih većinu ne želite da obavljate, ali ipak morate. Može se desiti i onda kada je većina onoga što radite nešto što vam se dopada, ili vam se bar dopadalo u prošlosti. Samo, tih obaveza je mnogo, a vi ih sve obavljate manje-više istovremeno, i osećate se sluđeno, frustrirano i besno.
Ako ste u ovakvoj situaciji, dobro bi bilo razmisliti o dve stvari. Jedna je na koga ste toliko ljuti i zašto. Neretko se dešava da se bes iskaljuje na osobi koja vam je najbliža, a zapravo vam ništa nije skrivila; štaviše, čest je slučaj da ste ljuti i čini vam se da ste gnevni na tu osobu (partner, dete…). Čak sebi kažete i da sve te obaveze imate zbog te osobe, a da to uopšte ne mora biti tačno. Kada izanalizirate situaciju, lako se može desiti da otkrijete da partnera, dete, ili o kome se već radi zaista nemate za šta da krivite, da ste na njih ljuti jer time krijete da ste zapravo ljuti na sebe. Ljuti jer ste se pretrpali obavezama.
Tu dolazimo i do druge stvari o kojoj bi valjalo razmisliti, a to je zbog čega toliko stvari radite istovremeno. Ima perioda kada u nečijem životu zaista postoji jako mnogo obaveza, ali je obično moguće rasporediti ih tako da ih obavljate jednu po jednu, što se oseti kao znatno manji teret. Kada se o tome malo dublje razmisli, neretko odgovor bude da ste sami sebi tako organizovali stvari jer vam to zbog nečega prija. Na primer, želite da pobegnete od razmišljanja o nečemu, pa vam u tome pomaže što ste toliko zatrpane poslom da i ne možete da razmišljate, ili to što radite toliko mnogo, i to odjednom, daje vam osećaj da ste važni.
Obično pomaže već kad postanete svesni uzroka – nekad se iznenađeno nasmejete sebi i kažete same sebi da ste se luckasto ponele i uz to dođe i osećaj olakšanja. A onda, manje ljuti, možete da razmislite o tome kako da obaveze drugačije preraspodelite, ili pak da ih ostavite baš takvim kakve jesu – ovog puta svesni zbog čega to činite i da vam to u nekoj meri prija. Ako se opredelite za ovo drugo, i dalje ćete se povremeno nervirati što toliko mnogo stvari radite istovremeno, ali neće biti onog osećaja preplavljenosti besom, niti ljutnje na drage osobe koje vam ništa nisu skrivile.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com