Pisali smo ranije o tome da je svakom neophodna izvesna doza lenčarenja, predaha, odmora, opuštanja. I jeste tako – nikome ne prija kada se baš nikad ne odmara. Međutim, ni sa lenčarenjem ne treba preterivati, jer samo dovede do toga da se loše osećate.
Kada ste "mrtvi umorni" od napora, stalno nekud jurite i završavate gomilu poslova, ideja odmora zvuči predivno, i može delovati kao da biste bili najsrećniji kad ništa ne biste morali da radite, kad biste mogli samo da se izležavate i lenčarite. Ali, zaista je malo onih koji su sposobni da ama baš ništa ne rade, većini koji isprobaju takav način života besposlica i lenčarenje ubrzo počnu da smetaju.
Kad nešto radite, osećate se korisno, plus i vidite šta ste uradili, šta ste postigli, i osećate zadovoljstvo zbog postignuća, bilo da je to na poslovnom planu, ili je kuća lepa i uredna, obrok je ukusan, deca su vam fina i lepo vaspitana i dobro im ide u školi… Sve to izostaje onda kada ne radite ništa. Uz to, bude vam i dosadno, zbog toga se osećate sve bezvoljnije i, ako nastavite sa lenčarenjem, vremenom imate sve manje volje za bilo čim; imate osećaj da vam je dosadno ali vam se ipak ništa ne radi, i to traje i traje. Krenete i druge da krivite za to, recimo, dosadno vam je jer je televizijski program loš, kao da je televizijski program jedini način da se razveje dosada.
Ni to nije sve. Počnu da vam padaju svakakve misli na pamet, sve počne da vam smeta, sve je krupno i "tragedija", sve jače vas brinu stvari koje biste inače smatrali sitnicama ili ne biste ni imali vremena da ih primetite. Smeta vam što se komšija ponaša ovako ili onako, a kad biste se nečim bavili, ne biste ni primetili šta komšija radi (odnosno, primećivali biste samo ono krupnije, recimo, ako ne možete da spavate zbog buke koju komšija pravi, ako vam se povraća svaki put kad komšija prođe pored vas jer se užasno oseća na znoj i prljavštinu, ali ne biste primetili da komšija puno vremena sedi na terasi i tamo pravi papirne brodiće od starih novina, niti biste razmišljali o tome da je takvo ponašanje neozbiljno).
Otkud toliko primećivanje sitnica i preuveličavanje problema kada konstantno lenčarite? Otud što je našem mozgu neophodno da se nečim bavi i da rešava nešto – ukoliko mozak ne uposlite obavezama i ne usmerite ga na nešto konkretno, skupljaće bilo kakve podatke iz okoline i kreiraće probleme i tamo gde ih zapravo nema, samo da bi se nečim bavio. A pošto je takva vrsta aktivnosti neproduktivna, pošto ništa ne postižete time, onda se osećate frustrirano i sve vam sve više smeta.
Neophodno je pronaći trenutke za odmor, inače ćete se osećati loše. Međutim, isto tako, neophodno je i uposliti se nečim, ne lenčariti stalno, inače ćete se, takođe, osećati loše. Po običaju, neka razumna sredina je najbolja, ili bar onoliko blizu razumne sredine koliko vam okolnosti dopuštaju da postignete.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com