Oko 45% ljudi (uključujući i muškarce) na pitanje „koju biste boju kose odabrali da se ofarbate“ odgovara jednoglasno – „plavu“. Pošast plave kose, koja istrajava uprkos smeni trendova, fenomen je (skoro) neobjašnjive prirode. Pepeljastoplava, smeđeplava, skoro bela… sve vrste plavih nijansi i dalje su na vrhu prioriteta.
Oduševljenje plavom kosom potiče još iz davnih vremena, kada su žene na veoma različite načine od današnjih postizale svetliji ton kose. To se činilo na sledeći način: kosa se premazivala specijalnim sapunima ili pomadama, a potom bi se satima sedelo na suncu – dok ne posvetli. Postojao je i lakši (ali manje trajan) put do plave nijanse – kosa se posipala prahom čiji su glavni sastojci bili polen i izmrvljene latice žutog cveća. Docnije, za one koji su želeli uverljiviji izgled, pravljene su perike (jedan od prvih „masovnih“ proizvođača plavih perika bila je Holandija).
Međutim, svi pomenuti pristupi imali su više mana, a potreba za posvetljivanjem kose s vremenom je postajala sve izraženija. To je urodilo nastankom prve farbe za kosu, „smućkane“ daleke 1907. godine u pariskom stanu hemičara Ežena Šulea (docnije, osnivača kompanije L“Oreal). Od tog trenutka stvari su krenule nezadrživo napred: plava kosa promovisana je kao ultimativni modni krik posredstvom platinastih holivudskih glumica, a ova „manija“ se putem filma proširila brzinom svetlosti.
Ponekad je zgodno promeniti boju kose i osvežiti čitavu pojavu (naravno, ako ste spremni da se uhvatite u koštac sa svim neprijatnim šalama koje će se odnositi „i na vaš račun“), ali ne i po svaku cenu. Poplava ružno izblajhanih kosa koje se svakodnevno vijore gradom može vas lako utopiti u uniformnost i učiniti da zažalite za svojom prirodnom bojom. Zato – razmislite dva puta pre nego što se odlučite…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com