Jedna od najbitnijih stvari u životu jeste zahvalnost. Ne učtivo zahvaljivanje, premda je učtivost takođe bitna i ulepšava život svima, već sposobnost da se oseti zahvalnost zbog onog što je dobro u vašem životu – a toga uvek ima, želeo to neko da primeti ili ne.
Osobe koje su u stanju da osećaju zahvalnost zbog dobrog u svom životu sposobne su da to dobro primete, i da se na njega usredsrede. Nekada se radi o nečemu krupnom, dobile ste posao iz snova, srećne ste s čovekom o kome razmišljate kao o ljubavi svog života, dete vam je doživelo veliki uspeh, ali se mnogo češće radi o sitnicama, poslovičnim sitnicama koje život znače. Prijatan miris jutarnje kafe koji vas "diže iz mrtvih", prijatan miris kod kuće spremljenog peciva (nije premasno, za razliku od onog iz pekare), šetnja na svežem vazduhu, lep raspored oblaka na nebu, dečji smeh koji ste čule u prolazu, čivava u parku koja uzbuđeno laje na loptu dvadeset puta veću od sebe… Lepe stvari koje vam izmame osmeh na lice, koje vas podsete da život ima dobrog u sebi, da ima momenata za radovanje – svakog dana.
S druge strane, postoje osobe koje zahvalnost za dobro u svom životu, kao i zahvalnost uopšte, ne osećaju, jer se usredsređuju samo na ono loše. Na to da je komšinica dosadna i ne prestaje da priča, na šefa koji se izdire, na dete koje dreči i samo nešto hoće, na partnera koji nikada ne pomaže već se po dolasku s posla samo zavali u fotelju i očekuje da ga dvorite, na dosadno štene koje laje, mačku iz podruma koja je sigurno šugava i samo čekate da nekog ogrebe (mrzite mačke), na… Veoma je lako naći loše, ili nešto videti kao loše. Znatno lakše nego videti lepo i radovati mu se. Samo što konstantno viđenje lošeg donosi samo nesreću i dovodi vas do toga da i dalje samo na loše obraćate pažnju, samo loše primećujete i ne nalazite nikakvu radost u životu.
Osvrnite se oko sebe, potražite nešto lepo i budite zahvalne kada ga nađete – svakog dana. Loše neće time nestati od vašeg života, ali neće biti ni jedino što imate u životu – imaćete i sreću i radost, nekad manje, nekad više, ali imaćete ih uvek.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com