Nalaženje novog (i dobrog) posla često sobom nosi traumatična iskustva. Pored standardne treme, anksioznosti i nestrpljivosti koje se mogu povezati sa ličnom nesigurnošću, u kreiranju nezgodne situacije učestvuju i eksterni faktori, na koje se često ne može uticati. Tako se osoba koja vas intervjuiše, nakon nekoliko uvodnih pitanja, može pokazati kao pravo „čudovište“, bombardujući vas pitanjima o privatnom životu, ili sugestivno komentarišući vaše odgovore.
Ovakve situacije zaista nisu jednostavne i treba biti pravi diplomata da se eventualne zamke izbegnu, kao i da se ne odreaguje burno na očiglednu provokaciju. I sam način na koji vas osoba određena za intervju gleda, na primer, puno govori o njenom stavu, ali i o politici firme za koju aplicirate. Kultura podrazumeva gledanje u oči, a ne ispitivačko procenjivanje figure i garderobe. Ono što bi trebalo da donese „presudu“, konačno, nije samo vaš izgled, već ono što govorite, kao i stavke iz cv-a.
Ako ipak želite određeni posao i spremni ste da pređete preko eventualnih provokacija i neprijatnosti, tada se „čudovištu preko puta“ ne treba suprotstaviti jednakom merom drskosti već, naprotiv, diplomatičnošću. To znači – davati precizno formulisane odgovore sa osmehom i praviti se da je sve u savršenom redu.
Na situaciju intervjua ne treba gledati kao na unapred zadato mučenje: naprotiv – i vi ste tu da procenite da li vam uslovi odgovaraju, dok je osoba koja vas evaluira upravo adekvatan parametar za procenu. Sva pitanja koja zadiru u prevelikoj meri u domen privatnog, seksistički, rasistički i slični komentari, predstavljaju crveno svetlo – odustanite. Naposletku, služite se devizom da vi birate posao, a ne posao vas.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com