Uz sve brži razvoj informativnih tehnologija, uz sve veću mogućnost trenutnog kontakta, postavlja se pitanje da li je špijuniranje drage osobe postalo opravdano, kako biste zaštitili što tu osobu, što sebe. Uprkos opravdanom strahu, špijuniranje ne bismo mogli nazvati opravdanim, niti dobrim rešenjem.
Ukoliko ne kontrolišete mobilni telefon svog deteta (spisak poziva, SMS poruke), svašta bi tu moglo da se desi bez vašeg znanja, dete bi moglo da bude navučeno na alkohol, cigarete, drogu, seks, da bude povređeno… Slično je i s Internetom – detetu se tako svašta može desiti ako vi pomno ne pratite šta ono radi i s kim, ako ne čitate njegove privatne poruke i slično. Ili, voljena osoba: danas je sasvim moguće da vas neko prevari dok je u istoj sobi s vama, a bez vašeg znanja, recimo, putem sajber-seksa. Ili da priča s vama, a istovremeno se putem SMS poruka dogovara za nalaženje "za malo zabave sa strane". I kako onda da ih ne špijunirate?
Tako što špijuniranje nije rešenje. Moguće je da ćete nešto otkriti špijuniranjem – ali ćete tako i osobi koju ste špijunirali staviti do znanja da ne može da vam veruje, i da i treba od vas da krije ono što radi. Pored toga, mada možete špijuniranjem štošta otkriti, nećete otkriti sve, špijunirana osoba će se vremenom izveštiti da svašta sakrije od vas (u slučaju dece, ona su neretko danas bolje upućena u informativne tehnologije od svojih roditelja, pa im neće predstavljati naročiti problem da roditelje nadmudre i sakriju ono što žele da sakriju). A ako je ta osoba vaše dete, i dospe u nevolju, pošto ste mu pokazali da ne može da vam veruje, neće vam se obratiti za pomoć, već će pomoć tražiti sa strane, i ko zna šta će mu se još desiti.
Danas je otuđenje među ljudima sve veće, sve veće je i otuđenje između roditelja i njihove dece, što decu čini posebno ugroženom. Međutim, špijuniranje je izdaja poverenja, kojom se samo povećava to otuđenje, povećava se mogućnost da vi ili osoba koju špijunirate bude povređena.
Može da bude veoma teško odoleti špijuniranju, naročito ako je to nešto što radite u panici kako biste zaštitili sebe ili dete. Ali, ako je ikako moguće, trebalo bi raditi na zbližavanju, na izgradnji međusobnog poverenja, ako se o detetu radi, i o učenju deteta da bude oprezno – tako su vam mnogo bolje šanse da zaštitite i sebe i druge nego ako im svojim postupcima pokazujete da im ne verujete i da treba nešto da kriju od vas.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com