Čak i sasvim mala deca znaju da je disanje neophodno za život. Disanjem se naše telo snabdeva kiseonikom (to je, naravno, nešto što sasvim mala deca ipak ne znaju) a, za razliku od ostalih neophodnih materija, kiseonik ne možemo da skladištimo i da ga upotrebimo kasnije, onaj iz rezervi. Kiseonik je neophodan za dobar rast, razvoj i funkcionisanje svih naših telesnih sistema, tkiva i ćelija. Ukoliko dišete pravilno, telo vam je dobro snabdeveno kiseonikom. Ako imate poremećaj u disanju, ili dišete nepravilno, to može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Šta je sad to, mogli bi neki da kažu. Svi mi umemo da dišemo, niko još nije umro jer ne ume da diše. Nije baš tako. Smetnje u organima za disanje, kao i nepravilno disanje, mogu uzrokovati najrazličitije probleme. Prvo se javljaju zadihanost, slab puls, porast krvnog pritiska i ubrzano disanje. Ako to potraje i razvija se postepeno, dolazi do slabljenja sposobnosti rasuđivanja (mozak nikako ne može bez kiseonika), glavobolja, mučnina i povraćanja.
Nedostatak kiseonika pogađa sve ćelije, ali su na njega najosetljivije nervne ćelije i srčani mišić. Zato će, pored toga što će od poremećaja disanja nastati bolesti gornjeg i donjeg disajnog sistema, nastati i bolesti srca i krvnih sudova, kao i psihički i emocionalni poremećaji. Osećaj nedostatka vazduha pojavljuje se kod srčanih udara, angine pektoris i kod preplašenih i teskobnih osoba, kao i kod osoba pod stresom. Anksiozne osobe često će imati problem sa ubrzanim disanjem. Od hroničnog nedostatka kiseonika mogu nastati i poremećaji u spavanju i neispavanost. Zbog svega toga, probleme sa disanjem nikako ne treba shvatiti olako.
Sad, na građu sopstvenih sistema važnih za pravilno disanje (pluća, srčani i kardiovaskularni sistem, mišići koji pokreću grudni koš, dijafragma) ne može se uticati, ali na mnogo šta drugo može.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com