Želja je svakog roditelja da mu dete bude uspešno u životu i roditelji obično vaspitavaju decu tako da budu što je moguće sposobnija da uspeh i postignu. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da će današnja deca kroz petnaestak godina vrlo verovatno patiti od depresije.
U čemu je problem? Danas nije naročito teško utvrditi, najobičnijim posmatranjem, da se čini da najviše uspeha imaju "ajkule" – prodorne osobe koje ne dopuštaju da ih bilo šta zaustavi na putu do cilja, osobe koje su u velikoj meri neosetljive na potrebe drugih ljudi, jer bi ih u suprotnom te potrebe usporile i naterale da naprave kompromis sa sopstvenim potrebama. Tako stvari izgledaju ako pod uspehom podrazumevate veću sumu stečenog novca i prestižnu poziciju. A ko je to u stanju da postigne, u stanju je da postigne i sve ostalo što poželi – takvo je bar najčešće uverenje.
Kao rezultat konstantnog plasiranja imidža "ajkule" kao najuspešnije osobe, roditelji sve češće vaspitavaju decu da postanu upravo takva – da budu što je moguće prodornija i da ignorišu tuđe potrebe. Ma ko će još i o drugima da brine, kad treba prvo brinuti o sebi? Kao rezultat, vrlo je verovatno da će tako podizana deca zaista imati, barem što se pozicije i finansija tiče, veliki uspeh u životu.
Problem je što takav način razmišljanja (prodornost i neosetljivost na tuđe potrebe) čini ljude nesrećnim, što s vremenom vodi i do kliničke depresije. Čak i najveći uspeh prija samo onda kad ga je moguće podeliti s nekim, a s kime da ga podelite ako večito ignorišete tuđe potrebe (ne mislimo na vas lično, nego na osobe koje žive na ovakav način)? Kako biti srećan ako je vaš način života doveo do toga da ste konstantno usamljeni – a ko bi želeo da bude s osobom koja je neosetljiva na njegove/njene potrebe?
Naravno, jeste korisno naučiti decu kako da postignu ono što žele, ali je ipak dobro naučiti ih i da na tom putu ne idu preko leševa. Dokazano je da pomaganje drugima usrećuje, plus su živi ljudi svakako bolje društvo nego oni koje smo na putu do uspeha "pregazili". Sve to znači da je neophodno pronaći neki kompromis između sopstvenih potreba i ostvarivanja svojih ciljeva na jednoj strani i potreba i ostvarivanja ciljeva osoba do kojih nam je stalo na drugoj. I za decu je najbolje da to nauče što je moguće pre – počev od deljenja igračaka s drugovima u vrtiću.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com