Novca nikad dosta; to ne misle samo odrasli, to, sasvim često, misle i deca. Stoga vam traže novac, i još novca, i još – čim im zapadne za oko nešto šareno. Tek što ste im kupili nove patike, a oni već traže i kompjuter, mobilni, televizor u svojoj sobi, firmiranu garderobu… Plus novac za džeparac i još novca za džeparac. Prosto se čudite kako vaše dete nema nikakav osećaj za meru. Ako je dete malo, pitate se treba li uopšte da mu dajete ikakav novac za džeparac, ili da mu kupujete vi i vaš partner.
Psiholozi smatraju da je dobro da dete od malih nogu dobija džeparac, i da džeparac treba davati shodno uzrastu deteta i njegovim potrebama i, naravno, u zavisnosti od kućnog budžeta. Od malih nogu bi dete moglo da dobije džeparac za sladoled, žvake, sličice za album i slično. U školskom uzrastu novac mu je potreban i za odlazak sa prijateljima na sok ili u bioskop, za učestvovanje u kupovini rođendanskog poklona… Negde sa 15-17 godina moglo bi već i samo da počne da zarađuje tako što će nalaziti privremene poslove preko omladinskih zadruga ili preko vaših poznanika (prodaja sladoleda, pomoć u frizerskom salonu, raznošenje pice, prodaja novina…). U tim godinama možete i dalje da ga dotirate, ali ako traži nešto zaista skupo, u tim godinama mu s punim pravom možete reći da za tako nešto mora samo da zaradi.
Svrha džeparca od malih nogu jeste da dete nauči da raspolaže novcem. To znači, ako prvog dana potroši sve – nema ništa do sledećeg džeparca. Ne treba kontrolisati na šta dete troši novac, ni kojom brzinom ga troši – a ni „pasti na suze“ ako prebrzo potroši novac pa traži još. Tako se dete uči samostalnosti, odgovornosti i štednji. Ipak, u džeparac ne bi trebalo da spadaju školski troškovi, članarine za sportske ili plesne klubove, časovi jezika ili muzike. Mada, možete detetu već od desete godine dati da samo odnese novac kojim se takve aktivnosti plaćaju – tako postaje svesno koliko trošite na njega i uči da na vreme plaća račune.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com